Projekat: Bolnica, prijatelj dece i porodice

Kada je vaše dete u bolnici onda su briga, osećanja straha, bespomoćnosti i nedovoljne informisanosti prirodna osećanja koja se kod vas javljaju. Kako bismo vam pomogli da se bolje nosite sa ovim osećanjima došli smo na ideju da sledećim savetima olakšamo vama i vašem detetu hospitalizaciju i odlazak kod lekara.

Inicijativa za pisanje ovih saveta je potekla od nevladine organizacije  Partnerstvo za zdravlje,  koja u saradnji sa Ministarstvom zdravlja Republike Srbije sprovodi projekat „Bolnica, prijatelj dece i porodice“ u dečijim bolnicama u Srbiji. Cilj ovog projekta je da pomogne da boravak u bolnici bude što manje stresno iskustvo i za vaše dete a i za vas. Nadamo se da će vam ova brošura pomoći u tome tako što ćete je koristiti kao vodič kroz kroz bolničko iskustvo.

Priprema deteta za odlazak kod lekara i smeštaj u bolnicu

 

Odlazak kod lekara i smeštaj deteta u bolnicu može biti jako stresno iskustvo iz više razloga: dete se izmešta iz svog svakodnevnog okruženja i aktivnosti, odvaja se od porodice, kuće i prijatelja, remeti mu se svakodnevni životni ritam. Uz sve to dete može da se oseća loše zbog same bolesti, prirodno je da oseća strah od nepoznatog okruženja, od nepoznatih ljudi i medicinskih procedura koje ga očekuju, od medicinskih instrumenata i opreme. Ako je smeštaj u bolnicu planiran i zakazan neophodno je da ga adekvatno pripremite i da mu objasnite šta ga očekuje tokom boravka u bolnici kako bi dete bolje podnelo hospitalizaciju. Ako je hospitalizacija neplanirana i hitna, i tada možete detetu da olakšate tako što ćete mu, kada god je to moguće, iskreno i jasno objašnjavati sve šta se sa njim dešava.

 

Kako pripremiti dete za smeštaj u bolnicu:

  • Objasnite detetu da je bolesno, ali na način na koji to vaše dete može najbolje da razume. Objasnite mu suštinu i prirodu bolesti od koje ono boluje. Oslobodite se svog straha od bolesti zato što vaš strah i panično ponašanje pojačavaju detetovu slutnju da ga očekuje nešto strašno. Način da se sami oslobodite straha je da se informišete o bolesti, lečenju i konkretnim procedurama koje vaše dete očekuju.
  • Kada detetu objasnite da je bolesno, otvoreno mu recite da će zbog te bolesti morati neko vreme da provede u bolnici i da ćete vi biti sa njim kada god je to moguće
  • Bolnicu opišite kao mesto na kome će dobiti pomoć od lekara i medicinskih sestara i kao mesto gde može da upozna nove prijatelje, gde može da se igra i druži.
  • Recite mu da u bolnicu može da ponese neke od svojih omiljenih igračaka, knjiga i da će mu u posetu dolaziti ostali članovi porodice i prijatelji
  • Uverite dete da će sve biti učinjeno kako bi mu bilo bolje i da će tada ići kući

O boravku u bolnici pročitajte na sledećoj strani…

***

U BOLNICI SMO

Šta vas očekuje prilikom dolaska na odeljenje:

Upoznavanje sa medicinskim timom( lekari, sestre,psiholog, vaspitači)
Upoznavanje sa kućnim redom i pravilima odeljenja
Bitno je da se upoznate i uspostavite kontakt sa medicinskim timom koji će brinuti o vašem detetu, i ko je osoba kojoj se možete obratiti za sva pitanja i nedoumice
Upoznavanje sa procedurom lečenja

Razumevanje bolesti i lečenja i ponašanje deteta

 

Jako je bitno da kada je dete nemirno i neposlušno kod kuće, da ga nikad ne zastrašujete lekarima, injekcijama i iglama. Možda ga vi u tom trenutku i smirite, ali ste time napravili ogromnu grešku, i bolnicu i lekare predstavili kao nešto zastrašujuće, i na taj način otežali detetu odlazak kod lekara i u bolnicu, koji za svako dete nije baš kao odlazak u igraonicu. Bolica i lekari ne moraju biti „strašni“, pa ih zato i vi nemojte takvim praviti!

Uzrast deteta utiče na to kako ono gleda i reaguje na hospitalizaciju i bolest. Sledeće informacije o tome kako deca razumeju i reaguju na bolest i hospitalizaciju i koji su njihovi glavni strahovi i stresori će vam pomoći da pružite svom detetu odgovarajuću podršku i da mu pomognete da što bolje podnese bolničko iskustvo.

 

Odojčad – prva godina života

Razumevanje bolesti i hospitalizacije: deca uglavnom reaguju na promenu poznate sredine i  na promene u svakodnevnoj rutini.

Glavni strahovi i stresori: nagle promene u rutini; smeštanje u nepoznatu sredinu; odvajanje od roditelja; prisustvo nepoznatih ljudi, opreme i instrumenata; bol; detetovo opažanje roditeljske anksioznosti

Uobičajene reakcije na stresore: plač; dete koje je teško umiriti; mlataranje rukama i šutiranje nogama; češće spavanje; gubljenje interesovanja; apatija; loš apetit; samoumirujuće ponašanje (sisanje, ritmični pokreti)

Deca uzrasta od 1-6 godina

Razumevanje bolesti i hospitalizacije: često doživljavaju bolest i hospitalizaciju kao kaznu za nešto što su loše uradili ili što su bili nevaljali; deca mladja od 3 godine imaju problem da sami identifikuju tačku bola; bolničko iskustvo i „beli mantil“ se poistovećuju sa bolom; i može da se dogodi da ne mogu da shvate kako bolna procedura ili injekcija može da olakša ili ublaži simptome same bolesti

Glavni strahovi i stresori: prinudno držanje i ograničavanje pokreta tokom nekih procedura; igle i bol; strah od napuštanja roditelja nakon odvajanja; uznemirenost usled gubitka samostalnosti, fizičke i emocionalne kontrole;

Uobičajene reakcije na stresore: intenzivno negodovanje protiv prinudnog ograničenja i držanja; moguća regresija na prethodne faze razvoja( dete može početi ponovo da koristi cuclu, flašicu  i pampers, da sisa prst…), povećana vezanost za roditelje, plač i vrištanje, deca mogu postati  preosetljiva i početi da plaču ili da se kriju čak i kada samo vide osobu u belom mantilu kako prolazi pored sobe; deca takođe mogu postati ljuta i agresivna

Deca uzrasta od 6 – 12 godina

Razumevanje bolesti i hospitalizacije: ako im je lepo objašnjeno deca ovog uzrasta mogu da razumeju da bolne medicinske intervencije mogu da im pomognu da ozdrave ili da im ublaže simptome; mogu takođe da imaju bazično razumevanje nastanka bolesti

Glavni strahovi i stresori: stidljivost i strah koji se odnose na fizičko izlaganje tela; smrt; sakaćenje tela/slika tela se menja usled gubitka uda ili funkcije nekog dela tela; gubitak privatnosti; smrt drugih pacijenata; bol; gubitak kontrole uključujući dnevne rutine i aktivnosti; prekid školovanja i veza sa vršnjacima

Uobičajene reakcije na stresore: agresija; bes; pasivne reakcije (tj. preterano spavanje, gubitak apetita i smanjena aktivnost, povlačenje u društvu).

 

Adolescenti – deca uzrasta 11-15 godina

Razumevanje bolesti i hospitalizacije: sposobni su da razumeju višestruku dijagnostičku i/ili terapijsku intervenciju; odlikuje ih jačanje osećaja za odgovornu brigu o sebi; razumeju nastanak bolesti

Glavni strahovi i stresori: Zabrinutost u vezi s izgledom i telesnim promenama; oštećenje tela; gubitak telesnih funkcija; kontrole i nezavisnosti; ugrožavanje privatnosti (tinejdžeri vole privatnost u vezi sa svojim telom, mislima i osećanjima); zabrinutost prouzrokovana sposobnošću da razmišljaju hipotetički o mogućim ishodima bolesti; odvajanje od prijatelja i porodice; prekid obrazovanja; osećanje zavisnosti nasuprot osećaju nezavisnosti 

Uobičajene reakcije na stresore: nekooperativno ponašanje; bes; pasivne reakcije(preterano spavanje, gubitak apetita i smanjena aktivnost, društveno povlačenje)

 

Kako da se vi ponašate prema detetu dok ste u bolnici

 

Verovatno se pitate kako je najbolje da se vi ponašate prema vašem detetu dok je u bolnici s obzirom da ste i vi uplašeni, zabrinuti, u panici i da osećate nemoć. Ono što je potrebno da vi uradite kako biste uspostavili neku kontrolu nad situacijom je da radite na uspostavljanju odnosa poverenja sa timom lekara i ostalim medicinskim osobljem, da se informišete o vrsti bolesti, mogućim medicinskim intervencijama i da vidite kako se vi možete aktivno uključiti u negu deteta kako biste mu pomogli. Pokušajte da objasnite na detetu razmljiv način sve o bolesti od koje boluje, kako će ga lečiti, i šta ga sve očekuje dok je u bolnici. Ako vam je ovo teško da uradite vi potražite pomoć medicinskog osoblja ili roditelja koji su u sličnoj situaciji kao i vi. Obećavajte detetu samo ono što možete sigurno ispuniti ali ako postoji nešto što bi vašem detetu olakšalo boravak u bolnici osećajte se slobodno da o tome razgovarate sa medicinskim osobljem. U saradnji sa lekarima, medicinskim sestrama i vaspitačima, poštujući njihove zahteve i preporuke u lečenju i postupanju prema detetu, pomozite mu da što lakše podnese boravak u bolnici. Ponekad možete da razgovarate sa doktorom ili sestrom da omoguće vašem detetu da bira( pr. da bira u koju ruku će mu biti postavljena braunila, da sedi u vašem krilu dok dobija injekciju i slično).

Prava koja vi i vaše dete imate dok ste  u bolnici

Sledeća prava su u skaldu sa Međunarodnom konvencijom o dečijim pravima, koju je Republika Srbija prihvatila, i koja štiti interese i prava dece koja su u bolnici.

Pravo na najbolje moguće lečenje je osnovno ljudsko pravo, posebno za decu.

Deca bi trebalo da budu primljena u bolnicu samo ukoliko se nega koja im je potrebna ne može podjednako dobro pružiti kod kuće ili u dnevnoj bolnici
Deca u bolnici će imati  pravo da pored sebe sve vreme imaju roditelja ili staratelja
Smeštaj bi trebalo ponuditi svim roditeljima, i njima bi trebalo pomoći i podsticati ih da ostanu. Kako bi se uključili u negu svog deteta, roditelje bi trebalo informisati o kućnom redu i pravilima odeljenja.
Deca i roditelji imaju pravo da budu informisani na način koji je primeren njihovom uzrastu i razumevanju i koji je u skladu sa najboljim interesom deteta. Mora se uzeti u obzir i trenutno stanje deteta i roditelja, naročito treba uzeti u obzir strah, tugu, nervozu i stres koji roditelje doživljavaju kada je bolest deteta u pitanju. Deta treba utešiti kada je zabrinuto i uplašeno i kada god je to moguće informacije detetu treba davati u prisustvu roditelja. Treba omogućiti i detetu i roditeljima da postavljaju pitanja, na koja im treba dati odgovore. Zadovoljite potrebe roditelja za informacijama u vezi sa bolešću deteta tako što ćete ih uputiti na dodatne izvore informacija ili na grupe za podršku roditeljima. Treba obezbediti roditelju da ima pristup svoj dokumentaciji koja je u vezi sa bolešću deteta. Trebalo bi preduzeti korake kojima bi se ublažili fizički i emocionalni stres.
Deca i roditelji imaju pravo na učestvovanje u svim odlukama koje se tiču zdravstvene nege deteta, što podrazumeva da zdravstveni radnik treba da pruži informaciju o trenutnom zdravstvenom stanju deteta; zdravstveni radnik treba da objasni način lečenja i da objasni sve prednosti i rizike tog tretmana, da pruži adekvatne informacije o alternativnim načinima lečenja, ako ih ima, i da pruži podršku roditeljima tokom odlučivanja o načinu lečenja; zdravstevni radnik treba da uzme u obzir znanje, iskustvo i objašnjenje koje dete i roditelji imaju u vezi sa trenutnim stanjem deteta.  Svako dete će biti zaštićeno od nepotrebnih medicinskih intervencija i ispitivanja.
Deci će biti pružena nega u sredini u kojoj borave i druga deca istih razvojnih potreba i neće biti primana na odeljenja za odrasle. Ne bi trebalo da postoje ograničenja koja se odnose na uzrast posetilaca dece u bolnici.
Deca će imati mogućnosti da se igraju, rekreiraju i obrazuju u skladu sa svojim uzrastom i stanjem i biće smeštena u sredinu koja je osmišljena, opremljena, poseduje osoblje i opremu i koja zadovoljava njihove potrebe.
Decu će negovati osoblje koje je obučeno i poseduje veštine da reaguje na fizičke, emocionalne i razvojne potrebe dece i njihovih porodica.
Kontinuitet u nezi i lečenju će obezbediti tim koji neguje i leči dete dok je hospitalizovano, a podrazumeva se i kontinuitet u nezi i lečenju i posle izlaska iz bolnice.
Prema deci se treba ophoditi taktično i sa razumevanjem, a njihova privatnost će se poštovati sve vreme.

Kako pomoći detetu tokom raznih medicinskih intervencija….

***

Kako bi se roditelji i deca lakše uključili u rutinu odeljenja zdravstveni radnik je dužan da obavesti roditelja i dete o pravilima i kućnom redu odeljenja

Kako da pomognete detetu tokom raznih medicinskih intervencija

 

Da bi dete lakše podnelo bilo koju medicinsku intervenciju, da bi bilo manje uplašeno i da bi doživelo manju traumu mora da bude adekvatno prirpemljeno za bilo koju intervenciju. Vi možete da pripremite vaše dete za svaku medicinski intervenciju. Da biste to uradili morate prvo vi da se upoznate sa svim što dete očekuje tokom te procedure u čemu će vam pomoći, lekar ili sestra. Kada ste se vi informisali, onda treba da upoznate i dete, na njemu razumljiv način, sa svim što ga tokom te procedure očekuje i na taj način ćete ga pripremiti za predstojeću intervenciju.

Ukoliko je vaše dete primljeno u bolnicu neplanirano i hitno i niste imali vremena unapred da ga pripremite za hospitalizaciju i medicinske intervencije, posle završenih intervencija razgovarajte sa detetom o samoj intervenciji i o tome kako se osećalo tokom intervencije. A takođe se vi informišite koji su sledeći koraci u lečenju.

Način na koji dajete informacije mora da bude prilagođen uzrastu vašeg deteta.
Informacija mora da bude jasna i TAČNA. 

Ni u kom slučaju nemojte lagati vaše dete u vezi sa bilo čim što ga očekuje tokom procedure. Budite otvoreni sa vašim detetom i recite mu kada nešto ne znate, recite mu da deca različito reaguju na neke procedure, i da ćete pokušati da mu pomognete koliko god je moguće.
Objasnite detetu sled događaja tokom procedure(početak, sredinu i kraj intervencije)
Dajte TAČNU informaciju o tome koliko će prcedura da traje
Objasnite detetu kako će se osećati tokom procedure,da li će čuti neke zvuke, osetiti neke mirise i slično

 

Sada bismo želeli da vam damo neke sugestije o tome kako da postupate sa svojim detetom koje je uplašeno od svega što mu se dešava u bolnici.

Jako je važno da pre bilo koje medicinske procedure dete bude smireno. U zavisnosti od uzrasta deteta možete koristiti različite metode da umirite dete i da mu odvartite pažnju od onoga što dete najviše plaši.

 

Odojčad  Deca uzrasta 1–6 godine Deca školskog uzrasta Tinejdžeri
Držanje deteta, dojenje(ukoliko majka doji dete) Interaktivne igračke Duboko disanje Duboko disanje
Obraćanje nežnim i ritmičnim tonom Duvanje balončića od sapunice Duvanje balončiča od sapunice TV/video igrice
Milovanje i nežna masaža Svetleći stapići TV/video igrice Knjige
Puštanje tihe muzike i pevanje Puštanje muzikePevanje Knjige, pričanje priča Muzika
Nuđenje cucle Držanje Brojanje unapre i unazad
Korišćenje zvečke Vetrenjače Pevanje
Čitanje Sabiranje, množenje brojeva…

Može se dogoditi  da će, zbog velikog broja dece na odeljenju, vaše dete morati da sačeka neko vreme da  bude pozvano na zakazanu medicinsku proceduru. Taj period čekanja može biti jako uznemiravajući i za dete i za vas. Preporučujemo vam da taj period ispunite nekom igrom ili aktivnošću koju vaše dete najviše voli a koja može da se izvede u bolničkoj sobi. To može biti neka društvena igra koju možete igrati vi sa vašim detetom, ili koju dete može igrati sa ostalom decom iz sobe. Ako je dete na uzrastu na kojem još uvek ne može da igra društvene igre, može pomoći da mu u tom periodu date neku igračku koju ste kao iznenanđenje poneli od kuće ili ste je kupili baš za tu priliku. Čekanje će i detetu i vama biti lakše ukoliko ste okupirani nečim.

Tehnike za umirivanje i odvraćanje pažnje

 

Kako se ne biste osećali bespomoćno dok vaše dete plače ili je jako uplašeno pre ili tokom bilo koje medicinske procedure možete zajedno sa vašim detetom upražnjavati sledeće aktivnosti:

Brojite unapred i unazad, recitujte pesmice, računajte sa vašom decom
Vodite neki razgovor koji nema nikakve veze sa medicinskom intervencijom
Igrajte igrice kao što je „na slovo na slovo“ ili slične igrice
Čitajte knjige, gledajte filmove, igrajte video igrice
Praktukujte tehnike disanja, koje će vašem detetu pomoći da se smiri pre procedure a tokom procedure će duboko disanje dovesti do opuštanja mišića pa će dete osećati manju bol tokom bolnih procedura.
Duboko disanje. Recite detetu da vazduh duboko udahne na nos i izdahne na usta. Dišite zajedno sa njim. Podstičite ovo tokom intervencije. Da biste detetu lakše objasnili kako da diše recite mu da udahne duboko kao kada miriše cvet, a prilikom izdaha neka zamisli da duva svećice na rođendanskoj torti ili balončiće od sapunice. Podstičite udisanje vazduha sve do stomaka (neka se stomak smanjuje i povećava pri svakom udisaju i izdisaju).

*Ako ste u mogućnosti uvek imajte kod sebe balončiće od sapunice za duvanje, pošto se ova tehnika pokazala kao jako uspešna za smirivanje i odvraćanje pažnje kod dece.

Mašta. Maštajte zajedno sa vašim detetom. Na ovaj način ćete pomoći detetu da u mislima bude negde izvan bolnice, što mu može pomoći da lakše podnese neprijatne medicinske procedure. Pomozite detetu da smisli priču ili zamisli mesto gde bi volelo da bude; neka zamisli sliku ili prizor nečega ili nekoga koga voli( igra sa drugarima u parku, kupanje na moru ili bilo koju aktivnost u kojoj dete jako uživa). Dete ne mora da zažmuri (mnoga deca se plaše “napada dok žmure”), ali bi to bilo poželjno. Umirujućim glasom, pitajte dete o čemu mašta i šta se dešava u mašti. Podstičite dete da vam ispriča detalje onoga o čemu mašta. To omogućava detetu da se usredsredi na detalje prijatnog iskustva umesto na intervenciju.
Igra. Igrajte se sa vašim detetom sa medicinskim instrumentima i opremom, tako što ćete na lutki izvoditi one medicinske procedure kroz koje je dete već prošlo ili tek treba da prođe( postavljanje braunile, izvođenje neke hirurške intervencije, izvođenje neke dijagnostičke intervencije i slično).

Podrška psihologa i vaspitača koji rade u bolnici

 

Tokom boravka u bolnici imate mogućnost razgovora sa psihologom.
Takođe na raspolaganju vašem detetu su i vaspitači koji su zaposleni u bolnici. Igraće se i radiće sa vašim detetom. U bolnici pored vaspitača može da bude zaposlen i učitelj koji tokom školse godine podučava i pomaže u učenju deci osnovnoškolskog uzrasta.
Ukoliko u bolnici u kojoj boravi vaše dete postoji igraonica vaspitači će se tamo družiti i igrati sa vašim detetom, a mogu doći i u bolničku sobu ako vaše dete ne sme da ustaje iz kreveta.

A kad krenete kući….

 

 ***

     

 Pre nego se dete otpusti iz bolnice dobićete kompletan klinički izveštaj, zajedno sa svim rezultatima testova i terapije koju je dete primalo.

Takođe dobićete uputstva za terapiju koju vaše dete treba da prima nakon otpuštanja iz bolnice, kao i neke predloge za dalju ishranu deteta.

Predlažemo Vam da kopije svih otpusnih materijala predate pedijatru vašeg deteta, kako bi on imao kompletnu sliku o njegovom zdravstvenom stanju.

Rezultati koji ne budu završeni prilikom otpusta biće vam dostupni prilikom sledeće kontrole ili u dogovoru sa odeljenskim lekarom. Ukoliko su vam nalazi potrebni za dalje lečenje deteta, imate pravo da nakon otpusta, uz saglasnost osoblja pokupite preostale  rezultate iz bolničke arhive.

 

Dete je ponovo kod kuće

Dete se po izlasku iz bolnice kod kuće oporavlja ne samo zdravstveno već i psihički. Informišite se o zdravstvenim i fizičkim mogućnostima deteta posle lečenja i tako organizujte njegove aktivnosti kod kuće. Ono će odjednom možda promeniti svoje ponašanje: može da postane veoma nemirno i agresivno, da stalno nešto zahteva i zato što time možda proverava vaše strpljenje i ljubav. Može da postane mirno i povučeno i da se ponaša kao da je uvređeno ili kao da mu niko nije potreban. Ne brinite previše zbog toga i budite strpljivi, to je prolazno i najčešće je samo reakcija na bolest i bolnicu. Budite otvoreni i pričajte sa detetom o svemu što je doživelo u bolnici. Može se dogoditi da dete po izlasku iz bolnice počne da se igra bolnice i lekara, i to je sasvim u redu. Učestvujte i vi u toj igri ukoliko to vaše dete želi. Nemojte mu zabranjivati da se igru na tu temu, zato što je to dobar način da dete obradi u sebi sve što je doživelo u bolnici. A ukoliko je dete doživelo neko traumatsko iskustvo tokom boravka u bolnici, igra na ovu temu mu pomaže da smanji intenzitet traume i straha koji povodim toga oseća, i na taj način dete uspostavlja kontrolu nad tim osećanjima. Ne povlađujte mu sve i ne mazite ga kao da je i dalje bolesno, ali budite nežni i pažljivi prema detetu. Ne postavljajte mu zahteve kao da je sasvim zdravo zato što su detetova osećanja još uvek uzdrmana. Redovno vodite dete na kontrole i objasnite mu zašto još ponekad mora da ode u bolnicu.

Dragi roditelji, nadamo se da će vam ovi saveti biti korisni prilikom odlaska kod lekara sa vašim detetom ili prilikom hospitalizacije. Naš cilj je da pomognemo vašim mališanima da im lekar i bolnica baš ne budu tako „ strašni“ i da pokažemo da bolnica ne mora uvek da boli!

Partnerstvo za zdravlje

Kontakt:

tel: +381 11 244 51 69

mob: +381 62 790 977

E-mail:

contact@partnershipsinhealth.org.rs

partnerstvozazdravlje@gmail.com

                               

 

Pin It


Komentari

Komentarišite ovaj članak

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena.