Primena kombinovanih vakcina

Uprkos visokoj pokrivenosti imunizacijom u mnogim zemljama, mnoga deca se ne vakcinišu na vreme.

Odlaganje vakcinacije može dovesti do smanjene zaštite protiv vakcinama-preventabilnih bolesti i povećati rizik od epidemija.

Pored ostalih faktora, prenatrpani kalendari vakcinacije i primena više vakcina tokom jedne posete umanjuju pridržavanje rasporedu vakcinacije određenom  Kalendarom imunizacije. Kombinovane vakcine, koje se lako uklapaju u Kalendare imunizacije i smanjuju broj vakcinalnih uboda mogu povećati pravovremenost vakcinacije.

Primena kombinovanih vakcina poboljšava pravovremenost vakcinacije kod dece

  • Kako se procenjuje uspešnost vakcinacije beba

Uspeh programa rutinske vakcinacije može se najbolje prikazati  visokom pokrivenošću imunizacijom i niskom učestalošću bolesti protiv kojih se deca vakcinišu.
Cilj programa dečijih imunizacija nije samo postizanje što veće pokrivenosti – već i omogućavanje zaštite u najranijem mogućem dobu.

  • Zašto je važna pravovremena vakcinacija

Rana zaštita posebno je važna protiv velikog kašlja (pertusisa – opasne bolesti izazvane bakterijama Bordetella pertissis), ali i protiv inefekcija koje izazivaju Haemophilus influenzae tip b (Hib) i Streptococcus pneumoniae. Radi se o izuzetno teškim oboljenjaim disajnih organa kod beba, koje se mogu komplikovati teškom sepsom (“trovanje krvi”), meningitisom, a na žalost se može desiti i smrtni ishod. Ove bolesti imaju najveću učestalost, smrtnost i mogućnost komplikacija tokom prvih godina života (naročito u prve dve godine).

Ukoliko se vakcinacija sprovodi sa značajnim vremenskim odstupanjima – pojedinačni, ali i grupni imunitiet mogu biti nedovoljno optimalni – što može dovesti do porasta broja obolele dece, ali i do pojave epidemija.

  • Zašto se neka deca ne vakcinišu

Razlozi za nedovoljnu pokrivenost vakcinacijom mogu ležati u religijskim ili filozofskim ubeđenjima roditelja, nepoštovanju zakazanih vakcinacionih pregleda, neadekvatnom poznavanju kontraindikacija i neželjenih efekata vakcinacije, ponekad i u prekidima u snabdevanju vakcinama (što se sada, srećom, retko dešava).

Postoje brojni internet forumi “stručnjaka” – koji su protiv svih vakcina! Neverovatno je da se tamo može naći “tvrdnja” da su vakcine nepotrebne, a da su ih “izmislile” farmaceutske kompanije u saradnji sa odabranim lekarima, a sve u cilju povećanja broja obolelih i sticanja profita! Srećom, opšta dobrobit od vakcinacije je istorijska činjenica, ali tu su i brojne medicinske studije (mnoge od njih su potpuno nezavisne od proizvođača vakcina) koje su nepobitno potvrdile glavnu ulogu imunizacije u sprečavanju zaraznih bolesti.

  • Primeri iz medicinski najrazvijenijih zemalja

Profesor Ulrih Hajninger (Univerzitetska dečija bolnica, Bazel, Švajcarska) vršio je procenu pokrivenosti imunizacijom i njene pravovremenosti  u velikoj grupi predškolske i školske dece u Švajcarskoj.
Ukupni obuhvat imunizacijom tokom primarne vakcinacije protiv difterije, tetanusa i poliomijelitisa bio je odličan (preko 95%) a prihvatljiv (blizu 90%) kada se radilo o pertusisu i Hib vakcinaciji.
Međutim, obuhvat kod buster imunizacije (“obnavljanja” vakcinalnog imuniteta) je bio značajno manji – što treba da bude razlog za zabrinutost – znajući da vakcinom izazvani imunitet slabi sa vremenom.

Dodatno, obuhvat imunizacijom tokom prve i druge doze MMR vakcine (male boginje, zauške i rubela) bio je niži odnosu na ciljeve utvrđene od strane Svetske zdravstvene organizacije. Ovi rezultati bili su skladu sa prethodnim istraživanjima i prete da ugroze ciljeve SZO koji se odnose na eliminaciju malih boginja i sindroma kongenitalne rubeole.

U kliničkoj proceni  obuhvata imunizacijom na teritoriji SAD – istraživači su sproveli studiju koja je pokazala sledeće rezultate: kada se radi o primovakcinaciji DTaP vakcinama (difterija, tetanus, acelularni pertusis), blizu 65% dece kompletiralo je  imunizaciju do 7. meseca života, a 90% do kraja 1. godine. Do 3,5 godine života (18 meseci van preporučenog vremenskog opsega) obuhvat 4. dozom pertusis vakcine dostizala je plato od približno 80% kod dece rođene od septembra 1994. pa nadalje.  Ukupni obuhvat vakcinacijom dece sa sve 4 doze  iznosio je 60% u ukupnoj populaciji studije.

  • Zašto su razvijene i uvedene kombinovane vakcine

Glavni razlog za uvođenje kombinovanih vakcina bio je smanjenje broja injekcija i povećanje saradnje na relaciji roditelj-lekar u cilju pravovremene vakcinacije.

Profesor Helena Kalis (Univerzitet Ludvig-Maksimilijans, Minhen, Nemačka) analizirala je podatke sakupljene tokom dva nacionalna telefonska istraživanja sprovedena u Nemačkoj u cilju procene pokrivenosti imunizacijom.

Prvo istraživanje je sprovedeno u  junu 1999. (za decu rođenu između juna 1996. i juna 1999.) a drugo u periodu između jula 2002. i januara 2004. (za decu rođenu između jula 1999. I juna 2003.) Tokom perioda  istraživanja (1996-2003), monovalentne Hib, polio i hepatitis B vakcine su brzo zamenjene kombinovanim vakcinama. Od njihovog uvođenja krajem 2000., primena kombinovane DTaP-polio-Hib-hepatitis B vakcine je do 2003. porasla do 79% od ukupnog broja imunizovane dece protiv Hib i poliomijelitisa. U proseku, deca koja su primala pojedinačne vakcine u manjem broju su primila prvu dozu vakcine na vreme – u poređenju sa decom koja su primala 4, 5 ili 6-valentne kombinovane vakcine.

  • Ima li kombinovanih vakcina u Srbiji

Dobro je da ima!

U Srbiji su u upotrebi dve 5-valentne kombinovane vakcine (DTaP-polio-Hib) koje su u skladu sa važećim Kalendarom imunizacije. To su Infanrix-IPV+Hib i Pentaxim. Takođe, registrovana je i jedna 6-valentna vakcina (DTaP-polio-hepatitisB-Hib) pod nazivom Infanrix Hexa.

Sve navedene kombinovane  vakcine sadrže acelularnu pertusis komponentu koja se karakteriše nižom reaktogenošću u odnosu na celoćelijsku DTP vakcinu. Dodatno, obe vakcine sadrže inaktivisani polio virus.

Zaključak

Šta donosi primena kombinovanih vakcina?

  • Deci i roditeljima: komfor (zbog manjeg broja injekcija) i olakšanje (zbog manjeg broja imunizacionih poseta lekaru)
  • Zdravstvenom sistemu: olakšan nadzor nad imunizacijom – zbog manjeg broja vakcina i serija za praćanje, ali i olakšanu dostavu – delom zbog manjeg prostora koji vakcine zauzimaju u transportu  i čuvanju u „hladnom lancu”, a delom i zbog korišćenja inaktivisanih komponenata umesto živih polio vakcina – čime se pojednostavljuje njihovo čuvanje i održanje efikasnosti.

Dakle primena kombinovanih vakcina ne samo da smanjuje broj injekcija već i pobošljava glavni cilj imunizacionih programa – pravovremena i kompletna zaštita.

Pin It


Komentari

  1. zar primena kombinovanih vakcina ne predstavlja stres za organizam?kada dete dobije mmr ,na primer,imuni sistem se bori sa tri virusa istovremeno,zar ne?hvala na odgovoru

    Odgovori na komentar
    • Pokazalo se da kombinovane vakcine daju ODLIČAN imuni odgovor!

      Kad se upoređuje imuni odgovor pojedinačnih vakcina i kombinovanih – kombinovane daju isti ili BOLJI odgovor.

      Odgovori na komentar
  2. Moja beba je primila prvu dozu pentaxima 18.12.2014 drugu zbog nestasice 17.03.2015, da li trecu dozu mozemo da mu damo infanrix hexa, i kokiko je to pametno, ukoliko nenadjemo pentaxim?

    Odgovori na komentar
    • Infanrix hexa sadrži i hepaitis B u sebi, pa ćete tako zavrsiti i ovu vakcinu u istom “ubodu”. To se može obaviti sa detetovih 5 do 6 msseci – NEĆE biti kasno!

      Odgovori na komentar
  3. moje dete je primilo pentaxim 18.12.2014. Nismo nasli pentaxim,ali jesmo infarnix,nije primila drugu dozu pentaxima, da li moze sada da primi infarnix hexe,a sta onda za trecu dozu,da li ponovo moze pentaxim

    Odgovori na komentar
    • Odlična ideja!

      Infanrix hexa sadrži i hepaitis B u sebi, pa ćete tako zavrsiti i ovu vakcinu u istom “ubodu”. To se može obaviti sa detetovih 5 do 6 meseci – NEĆE biti kasno!

      Odgovori na komentar
  4. Sladjana Zec 02.04.2015 u 22:03

    Nasa beba je zavrsila imunizaciju za Hepatit B u septembru 2014,a u maju 2015 treba da primi zadnju dozu infanrixa. Mi smo,ne znajuci da postoji i infanrix hexa vakcina upravo tu kupili,a u apoteci nas nisu upozorili,da ona sadrzi i komponentu protiv Hepatitisa B .Da li beba sme da je dobije,s obzirom da je zavrsila sa imunizacijom protiv hepatitisa B?

    Odgovori na komentar
  5. Nasa beba je primila 3 doze infanrix hexa prvu je primila junu vtoru u julu i tretu septembru i zavrsili smo za sada interesue me kako i kada sada treba da se vakcinisemo. Kada e naredna vakcina i koju da primimo na koliko meseca/godine molim vas za savet hvala. 🙂

    Odgovori na komentar
  6. Dobro vece, nasa beba je kasnije pocela sa imunizacijom.Par mjeseci je vukla sluzave, vodene, zelene stolice odmah poslije podoja dok nismo ustanovili da je alergicna na PKM preko mog mlijeka(nikad ga nije probala,iskljucivo je dojena do 6 mj i jos uvijek je dojim)
    Receno nam je da posto nije pocela sa Pentaximom do 6 mj da ce primiti 2 doze pentaxima i umjesto trece Tetraxim, a poslije god dana kao revakcinaciju Tetraxim plus Hib.
    Uglavnom, prvu dozu Pentaxima je primila sa 9 mj, a drugu sa nepunih 12mj(10dana pred rodjendan).
    Ocekivala sam da ce nam zakazati za mjesec dana tetraxim, medjutim receno nam je da ce tek za god dana primiti ga kao revakcinaciju- tetraxim i vjerovatno opv!
    Pa me zanima zasto je tetraxim sada preskocen?
    Je l moguce da je kasno za njega posto ulazi u drugu god zivota koja je predvidjena samo za revakcinaciju?
    Da li je to ok po Vama?
    I zasto zivi polio da primia ne inaktivisani u sklopi pentaxima?

    Odgovori na komentar
    • Ovaj raspored se NE primenjuje u našem sistemu obavezne vakcinacije – nastavlja se redovna imunizacija (tri Pentaxima sa razmakom od mesec dana).

      Zato ćete ipak morati da se posavetujete sa Vašim pedijatrom i uradite onako kako je predviđeno Pravilnikom imunizacija u Vašoj državi. Na to se malo može uticati.

      Odgovori na komentar
  7. Hvala na brzom odgovoru!
    Mi zivimo u Crnoj gori.
    Konsultovali smo se i sa imunologom iz Instituta za majku i dijete, koja je rekla da je ok da primi 2 pentaxima(treci bi bio mnogo zbog hib-a) i da poslije god dana primi booster dozu pentaxima.I naglasila je da posto je kasno krenula sa vakcinacijom da NE SMIJE da primi zivi polio.
    A pedijatar nam je rekao da ce ga za god dana primiti i da ga svakako mora pred polazak u skolu primiti..
    Da li je to po Vama opasno, jako smo zabrinuti!?
    I do kada najkasnije moze primiti MMR?
    Zbog alergije posto je ziva vakcina odlagali bi je sto je duze moguce?
    Hvala unaprijed!

    Odgovori na komentar

Komentarišite ovaj članak

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena.