Primena kombinovanih vakcina – Pentaxim, Infarix Hexa, Dultavax

Uprkos visokoj pokrivenosti imunizacijom u mnogim zemljama, mnoga deca se ne vakcinišu na vreme.

vakcina

Foto: Flickr

Odlaganje vakcinacije može dovesti do smanjene zaštite protiv vakcinama-preventabilnih bolesti i povećati rizik od epidemija.

Pored ostalih faktora, prenatrpani kalendari vakcinacije i primena više vakcina tokom jedne posete umanjuju pridržavanje rasporedu vakcinacije određenom  Kalendarom imunizacije. Kombinovane vakcine, koje se lako uklapaju u Kalendare imunizacije i smanjuju broj vakcinalnih uboda mogu povećati pravovremenost vakcinacije.

Primena kombinovanih vakcina poboljšava pravovremenost vakcinacije kod dece

  • Kako se procenjuje uspešnost vakcinacije beba

Uspeh programa rutinske vakcinacije može se najbolje prikazati  visokom pokrivenošću imunizacijom i niskom učestalošću bolesti protiv kojih se deca vakcinišu.
Cilj programa dečijih imunizacija nije samo postizanje što veće pokrivenosti – već i omogućavanje zaštite u najranijem mogućem dobu.

  • Zašto je važna pravovremena vakcinacija

Rana zaštita posebno je važna protiv velikog kašlja (pertusisa – opasne bolesti izazvane bakterijama Bordetella pertissis), ali i protiv inefekcija koje izazivaju Haemophilus influenzae tip b (Hib) i Streptococcus pneumoniae. Radi se o izuzetno teškim oboljenjaim disajnih organa kod beba, koje se mogu komplikovati teškom sepsom (“trovanje krvi”), meningitisom, a na žalost se može desiti i smrtni ishod. Ove bolesti imaju najveću učestalost, smrtnost i mogućnost komplikacija tokom prvih godina života (naročito u prve dve godine).

Ukoliko se vakcinacija sprovodi sa značajnim vremenskim odstupanjima – pojedinačni, ali i grupni imunitiet mogu biti nedovoljno optimalni – što može dovesti do porasta broja obolele dece, ali i do pojave epidemija.

  • Zašto se neka deca ne vakcinišu

Razlozi za nedovoljnu pokrivenost vakcinacijom mogu ležati u religijskim ili filozofskim ubeđenjima roditelja, nepoštovanju zakazanih vakcinacionih pregleda, neadekvatnom poznavanju kontraindikacija i neželjenih efekata vakcinacije, ponekad i u prekidima u snabdevanju vakcinama.

Postoje brojni internet forumi “stručnjaka” – koji su protiv svih vakcina! Neverovatno je da se tamo može naći “tvrdnja” da su vakcine nepotrebne, a da su ih “izmislile” farmaceutske kompanije u saradnji sa odabranim lekarima, a sve u cilju povećanja broja obolelih i sticanja profita! Srećom, opšta dobrobit od vakcinacije je istorijska činjenica, ali tu su i brojne medicinske studije (mnoge od njih su potpuno nezavisne od proizvođača vakcina) koje su nepobitno potvrdile glavnu ulogu imunizacije u sprečavanju zaraznih bolesti.

  • Primeri iz medicinski najrazvijenijih zemalja

Profesor Ulrih Hajninger (Univerzitetska dečija bolnica, Bazel, Švajcarska) vršio je procenu pokrivenosti imunizacijom i njene pravovremenosti  u velikoj grupi predškolske i školske dece u Švajcarskoj.
Ukupni obuhvat imunizacijom tokom primarne vakcinacije protiv difterije, tetanusa i poliomijelitisa bio je odličan (preko 95%) a prihvatljiv (blizu 90%) kada se radilo o pertusisu i Hib vakcinaciji.
Međutim, obuhvat kod buster imunizacije (“obnavljanja” vakcinalnog imuniteta) je bio značajno manji – što treba da bude razlog za zabrinutost – znajući da vakcinom izazvani imunitet slabi sa vremenom.

Dodatno, obuhvat imunizacijom tokom prve i druge doze MMR vakcine (male boginje, zauške i rubela) bio je niži odnosu na ciljeve utvrđene od strane Svetske zdravstvene organizacije. Ovi rezultati bili su skladu sa prethodnim istraživanjima i prete da ugroze ciljeve SZO koji se odnose na eliminaciju malih boginja i sindroma kongenitalne rubeole.

U kliničkoj proceni  obuhvata imunizacijom na teritoriji SAD – istraživači su sproveli studiju koja je pokazala sledeće rezultate: kada se radi o primovakcinaciji DTaP vakcinama (difterija, tetanus, acelularni pertusis), blizu 65% dece kompletiralo je  imunizaciju do 7. meseca života, a 90% do kraja 1. godine. Do 3,5 godine života (18 meseci van preporučenog vremenskog opsega) obuhvat 4. dozom pertusis vakcine dostizala je plato od približno 80% kod dece rođene od septembra 1994. pa nadalje.  Ukupni obuhvat vakcinacijom dece sa sve 4 doze  iznosio je 60% u ukupnoj populaciji studije.

  • Zašto su razvijene i uvedene kombinovane vakcine

Glavni razlog za uvođenje kombinovanih vakcina bio je smanjenje broja injekcija i povećanje saradnje na relaciji roditelj-lekar u cilju pravovremene vakcinacije.

Profesor Helena Kalis (Univerzitet Ludvig-Maksimilijans, Minhen, Nemačka) analizirala je podatke sakupljene tokom dva nacionalna telefonska istraživanja sprovedena u Nemačkoj u cilju procene pokrivenosti imunizacijom.

Prvo istraživanje je sprovedeno u  junu 1999. (za decu rođenu između juna 1996. i juna 1999.) a drugo u periodu između jula 2002. i januara 2004. (za decu rođenu između jula 1999. I juna 2003.) Tokom perioda  istraživanja (1996-2003), monovalentne Hib, polio i hepatitis B vakcine su brzo zamenjene kombinovanim vakcinama. Od njihovog uvođenja krajem 2000., primena kombinovane DTaP-polio-Hib-hepatitis B vakcine je do 2003. porasla do 79% od ukupnog broja imunizovane dece protiv Hib i poliomijelitisa. U proseku, deca koja su primala pojedinačne vakcine u manjem broju su primila prvu dozu vakcine na vreme – u poređenju sa decom koja su primala 4, 5 ili 6-valentne kombinovane vakcine.

  • Ima li kombinovanih vakcina u Srbiji

Dobro je da ima!

U Srbiji su u upotrebi jedna petovalentna kombinovana vakcina u kalendaru redovne vakcinacije (DTaP-polio-Hib). To je vakcina Pentaxim. Takođe, registrovana je i jedna šestovalentna vakcina (DTaP-polio-hepatitisB-Hib) pod nazivom Infanrix Hexa koje su u skladu sa važećim Kalendarom imunizacije. Vakcina Pentaxim sadrži aktivne supstance za borbu protiv Difterije, Pertusisa (velikog kašlja), tetanusa, Hemofilusa influence i inaktivisan Polio virus. Infanrix Hexa sadrži pored svih ovih komponenti kao Pentaxim još i vakcinu protiv Hepatitisa B ( dete koje prima Infanrix Hexa ne prima razdvojeno Pentaxim i Hepatitis B u mesecima kada se primaju i jedna i druga vakcina).

Kombinovana petovalentna vakcina prva doza se daje sa puna dva meseca, a zatim na svakih šest nedelja se daju druga i treća doza. Četvrta doza se daje godinu dana posle treće doze. Pred polazak u školu se takodje prima kombinovana vakcina Dultavax (DTa-polio) koja je nastavak vakcinacije petovalentnom ili šestovalentom vakcinom (ova doza se može primiti i razdvojeno DTa + polio – ali je svakako sigurnija kombinovana vakcina). Sledeća revakcina je u 14.godini.

Navedene kombinovane  vakcine sadrže acelularnu pertusis komponentu koja se karakteriše nižom reaktogenošću u odnosu na celoćelijsku DTP vakcinu. Dodatno, sve tri vakcine sadrže inaktivisani polio virus.

Zaključak

Šta donosi primena kombinovanih vakcina?

  • Deci i roditeljima: komfor (zbog manjeg broja injekcija) i olakšanje (zbog manjeg broja imunizacionih poseta lekaru)
  • Zdravstvenom sistemu: olakšan nadzor nad imunizacijom – zbog manjeg broja vakcina i serija za praćanje, ali i olakšanu dostavu – delom zbog manjeg prostora koji vakcine zauzimaju u transportu  i čuvanju u „hladnom lancu”, a delom i zbog korišćenja inaktivisanih komponenata umesto živih polio vakcina – čime se pojednostavljuje njihovo čuvanje i održanje efikasnosti. Kombinovane vakcine koje su u sistemu redovne vakcinacije su bezbedne i sa minimalnim neželjenim dejstvima ( otok i crvenilo na mestu uboda i lako povišena temperatura).

Dakle primena kombinovanih vakcina ne samo da smanjuje broj injekcija već i pobošljava glavni cilj imunizacionih programa – pravovremena i kompletna zaštita.

dr Milena Nikolić, pedijatar

Pin It


Komentari

Komentarišite ovaj članak

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena.