Prednosti boravka dece u prirodi

Usvojoj knjizi „Poslednje dete u šumi“ Ričard Luv koristi termin poremećaj deficita prirode kako bi opisao nedostatak mogućnosti za decu da se povežu sa prirodnim okruženjem i ukazuje na to da se u današnje vreme stvaraju deca kojoj su zaključani prirodni porivi ka spoljnom svetu i koja provode većinu vremena u svojim domovima zaokupljeni zabavom koju im pruža tehnološki napredak, ispred ekrana televizora, tableta i mobilnih telefona.

On takođe analizira istraživanja koja pokazuju da je direktno izlaganje prirodi bitno za zdrav razvoj u detinjstvu, kao i za fizičko i emocionalno zdravlje najmlađih. Sledi nekoliko razloga zbog čega je korisno da mališani što češće borave u prirodi:

  • Priroda podržava različite aspekte dečjeg razvoja – drugim rečima ona se pozitivno odražava na njihov intelektualni, emocionalni, socijalni, mentalni i fizički razvoj.
  • Priroda pokreće kreativnost, maštu i sposobnost reševanja problema. Studije pokazuju da će deca mnogo brže i kreativnije da smisle svoje igre u zelenim prostorima nego na ravnim igralištima, kao i da će inovativnije rešavati izazove i probleme i postizati bolji akademski uspeh u školama koje koriste učionice na otvorenom i druge oblike u prirodi zasnovanog iskustvenog obrazovanja. I društvena inkluzija, bez obzira na pol, rasu, klasu ili intelektualne sposobnosti, lakše se odvija u prirodnim okruženjima.
  • Prirodno okruženje donosi pregršt fizičkih benefita, uključujući zdravije navike u ishrani i smanjenje stope kratkovidosti među decom. Osim toga, interakcija sa prirodom i igre napolju podrazumevaju mnogo više kretanja u odnosu na ležanje na kauču. To doprinosi razvoju kičme, mišića i povećanju cirkulacije krvi, što je povoljno za razvoj celokupnog tela najmlađih.
  • Priroda pomaže unapređenju društvenih odnosa. Deca će biti srećnija i bolje će se slagati sa svojim drugarima ukoliko redovno imaju priliku za slobodnu i nestrukturiranu igru na otvorenom.
  • Zelene biljke, zeleni vidikovci i prirodna igrališta pokazali su izuzetne rezultate kod smanjenja stresa i umora. Boravak u prirodi utiče i na povećanje koncentracije, što je izuzetno korisno za decu koja pate od poremećaja hiperaktivnosti i deficita pažnje (ADHD).

Učinite im boravak u prirodi interesantnim

Očigledno je da je za decu dobro da što više vremena provedu u prirodnom okruženju. Ipak, šta roditelji mogu da učine kada njihovi mališani ne pokazuju nikakvo interesovanje za prirodu niti uživaju da budu napolju? U tom slučaju ključno je da upotrebe mnogo različitih metoda i resursa kako bi aktivnosti na otvorenom učinili interesantnim za najmlađe. Deca koja su od ranog uzrasta svakodnevno u kontaktu sa prirodom generalno nastavljaju da cene svaki trenutak koji provedu okruženi zelenilom i kada odrastu. Međutim, starijoj deci bez takvog ranog iskustva boravak u prirodi može da bude dosadan i „bljak“. Dok nastavnici lako mogu da nauče učenike o značaju prirode kroz „Go Green“ inicijative u školi (uključujući šeme za reciklažu, projekte konzervacije i osnivanje tima „Go Green“ pomoćnika), roditelji ne treba da se oslanjaju samo na školske aktivnosti ukoliko žele da njihova deca steknu veća znanja o prirodi. Angažovanost roditelja u tom smislu može da se ogleda u čitanju knjiga, pevanju pesmica, učenju dece da ugase svetlo kada izađu iz sobe ili organizovanju porodične proslave Dana planete Zemlje kod kuće. Osim toga, ima li nešto lepše od toga da provedu malo više vremena napolju zajedno sa decom, skaču po blatnjavim baricama, zasade cvet u dvorištu ili parku, ili pronađu ptičje gnezdo na drvetu. Mogućnosti su bezgranične, a ljubav i briga o prirodi koje će deca na taj način razviti – neprocenjive.

Fondacija Novak Djoković

Pin It


Komentari

Komentarišite ovaj članak

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena.