Pneumonija – upala pluća

Zima je stigla, a hladni dani, pored snežnih radosti, donose i brojne bolesti. Respiratorne infekcije su ubedljivo najčešći “zimski” problem kod dece, a upale pluća – pneumonije, izazivaju veliku pažnju lekara, ali i roditelja.

pneumonija-upala-pluca-719.jpg

Ovih dana i nedelja je mnogo dece obolelo od pneumonije, pa smo odlučili da vam prilbližimo ovu bolest.

Odabrali smo najčešća pitanja roditelja koja se tiču zapaljenja pluća kod dece, pa da krenemo.

  • Zašto se zapaljenja pluća ćešće dešavaju u hladnim danima

Ovo nije apsolutno pravilo – pneumonije se dešavaju cele godine, ali hladni dani zaista pogoduju širenju infekcija disajnih organa, a naročito prijaju virusima. Ima ih mnogo, a neki od virusa baš vole da “uskoče” u detetova pluća i tamo naprave zapaljenje.

Boravak u zatvorenim prostorima gde ima mnogo ljudi, slabije provetravanje vrtića, škola i stanova, ali i loša lična higijena pogoduju širenju infekcija, pa i nastanku zapaljenja pluća.

  • Kako dete dobije upalu pluća?

Infekcija pluća nastaje kada neki od “mikrouljeza” (mikroorganizama) stigne u fino plućno tkivo i tamo počne da se razmnožava i pravi štetu. Obično mikroorganizam direktno uleti u pluća kroz disajne puteve, a daleko ređe se neka bakterija iz drugih delova tela domogne pluća. Rezultat borbe između prouzrokovača infekcije i odbrambenih (imunoloških) ćelija u plućima je zapaljenje. Kada su delići upaljenog tkiva “razbacani” po plućima, to se zove bronhopneumonija, a kada je jedan veći komad pluća zahvaćen zapaljenskim procesom – to se stručno naziva lobarna ili segmentna pneumonija.

  • Koji su najčešći uzročnici zapaljenja pluća?

Upalu pluća ubedljivo najčešće uzrokuju virusi i bakterije, a daleko ređe gljivice i paraziti. Vrsta mikroorganizma – prouzrokovača zapaljenja zavisi od uzrasta deteta, ali i od godišnjeg doba i aktuelne epidemiološke situacije.

Kod novorođenih beba se najčešće radi o bakterijama koje dete “pokupi” tokom prolaska kroz porođajni kanal majke. Tada je reč o veoma teškim infekcijama, jer tek rođeno dete ima veoma slabu otpornost, pa skoro uvek uz pneumoniju ima i sepsu – bakterijsku infekciju, koja putem krvi zahvata gotovo ceo organizam. Srećom, to se ne dešava često.

Kod starije dece, u toplijim mesecima dominiraju bakterijske infekcije, a u hladnim danim virusi. Ipak, nije od presudnog značaja da li je zapaljenje pluća primarno virusno ili bakterijsko. Jer, i kada se radi o virusnim pneumonijama, one se leče antibioticima! Antibiotici su obavezni zbog toga što – iako je virus prvo napao pluća, uvek se na mestu oštećenja finog plućnog tkiva dešava takozvana sekundarna bakterijska infekcija.

Gljivice i paraziti napadaju pluća skoro isključivo kod dece koja imaju teško oštećenje imunološkog – odbrambenog sistema (stručno se nazivaju imunodeficijencije). To se dešava kada mališani boluju od dugotrajnih i iscrpljujućih bolesti, ili ako dobijaju lekove koji slabe detetove odbrambene sposobnosti.

  • Kako se otkriva zapaljenje pluća kod dece?

Neke tegobe i znaci kod dece mogu ukazati da se radi o zapaljenju pluća: izrazito loš izgled deteta, koje je nezainteresovano, gotovo apatično, ima dugotrajne epizode povišene telesne temperature, uporno kašlje, a ponekad i teško i brzo diše. Ipak, ima dece koja nemaju ovako izražene simptome, a imaju zapaljenje pluća, pa je pametno da se dete pregleda kada se uz visoku temperaturu pojavi kašalj.

Ima dece koja, posle nekoliko dana od početka obične prehlade, ponovo dobiju temperaturu i počne da kašlju i nekako se “pokvare” (zanemoćaju). To su situacije kada obavezno treba pregledati dete i isključiti (ili lečiti) eventualnu upalu pluća. Naravno, jedino je pregled pedijatra pravi put do dijagnoze!

  • Da li je moguće otkriti uzročnika upale pluća?

Kod većine dece nije moguće precizno utvrditi koji je mikroorganizam doveo do zapaljenja pluća. Za razliku od brisa ždrela, ili bakteriološkog pregleda mokraće i stolice, dubina pluća je nedostupna rutinskom uzimanju uzorka. Postoje metode (bronhoskopija) i za takve analize, ali se one ne rade bez preke potrebe – samo kod malog broja dece koja imaju netipičan tok bolesti, ili ne reaguju na uobičajenu terapiju.

  • Da li je kod sve dece obavezno uraditi rendgenski snimak pluća?

Nije uveko potrebno “slikati” dete! Kada lekar stetoskopom jasno čuje karakterističan nalaz na plućima, situacija je čista i dijagnoza je neosporna, pa nema potrebe za rendgenskim snimkom.

Ipak, ima situacija kada dete zaista izgleda kao da ima pneumoniju, a ona se ne čuje slušalicama (stetoskopom) zato što je zapaljenski proces duboko u plućima, pa je daleko od slušalica i uva lekara. Tada je pametno napraviti snimak pluća i videti da li postoji zapaljenje. Takve pneumonije se lepo vide na rendgenskom snimku, pa se dijagnoza lako postavlja i terapija može da počne.

  • Mora li svako dete sa pneumonijom da legne u bolnicu?

Srećom, ne mora!

Zahvaljujući napretku zdravstvene službe, moguće je da se pravovremeno postavi dijagnoza zapaljenja pluća, pa pneumonija može da se leči i bez prijema deteta u bolnicu. Ako se bolest “uhvati” na početku, dok je detetu još relativno dobro, nije potrebno da se zadržava u bolnici.

  • Kada dete ipak mora u bolnicu?

–   Male bebe imaju veoma slabašan imunološki sistem, pa bez lečenja u bolničkim uslovima ne mogu da se izbore sa zapaljenjem pluća.

–   Deca koja ne izgledaju dobro (kako doktori vole da kažu, opšte stanje deteta je veoma loše), najčešće imaju bolest koja je uzela maha, pa je bolnički tretman neophodan.

–   Bolničko lečenje “traže” i oni mali pacijenti koji imaju oslabljen imunitet – bilo zbog neke druge dugotrajne bolesti, ili zbog terapije lekovima koji slabe imunološku reakciju.

–   Nekada dete mora da se primi u bolnicu jer nismo sigurni da li će da dobija prepisanu terapiju kod kuće. To su obično deca iz nižih socijalnih struktura, kada je veoma teško biti siguran u sprovođenje trapije i ispratiti dalji tok bolesti.

  • Da li svaka upala pluća mora da se leči injekcijama antibiotika?

Ne mora!

Poslednjih nekoliko decenija je razvijeno dosta antibiotika za oralnu upotrebu (uzimaju se “na usta” – kao sirupi, tablete ili kapsule), koji imaju odlične terapijske mogućnosti. Paradoksalno je da mnogi oralni antibiotici, ako se pravovremeno daju, imaju bolji efekat u terapiji pneumonija od nekada najčešće primenjivanih antibiotskih injekcija.

Stari koncept – svaka upala pluća obavezno znači i davanje injekcija, jeste medicinska istorija za najveći broj pravovremeno dijagnostikovane dece. Ruku na srce, penicilinski antibiotici su doživeli “reinkarnaciju” u terapiji težih zapaljenja pluća kod mališana, ali se tada daje “na venu” (intravenski), u velikim dozama – što, naravno, zahteva prijem deteta u bolnicu.

Ogromna većina dece koja bude primljena u bolnicu zbog upale pluća, dobije injekcije antibiotika, jer se radi o težim formama bolesti, koje traže “agresivnije” lečenje.

  • Koliko traje terapija zapaljenja pluća kod dece?

Pravilo je da se zapaljenje pluća leči najmanje 10-14 dana. Naravno, dužina antibiotskog tretmana zavisi od težine bolesti i brzine oporavka deteta, a on može da se proceni samo redovnim kontrolisanjem obolelog mališana.

Važno je naglasiti da je uz terapiju potrebno mirovanje deteta, uz dosta tečnosti i laku, ali odabranu hranu. Mirovanje sprečava da se bolest proširi, a adekvatna količina unete tečnosti pomaže oporavak deteta, baš kao i dobra hrana. Prvih dana bolesti ne treba insistirati na jelu, ali čim dete dobije apetit, treba ga ohrabriti lepim obrocima koji su bogati vitaminima, mineralima i lako svarljivim proteinima.

  • Da li su moguće komplikacije zapaljenja pluća kod dece?

Ako se bolest pravovremeno otkrije, a terapija započne na vreme – dete može da se potpuno oporavi, bez ikakvih posledica. Danas su retke pneumonije kod dece koje ostavljaju trajna oštećenja pluća.

Ukoliko je zapaljenje pluća praćeno upalom plućne maramice (pleuritis), posle izlečenja mogu  da ostanu priraslice, koje znaju da prave bolne senzacije više godina posle završetka bolesti, ali se ipak radi o bezazlenoj komplikaciji.

Kod male dece i dece sa oslabljenim imunitetom, bolest može da se proširi i na druge delove organizma. Srećom, to se retko dešava uz adekvatnu terapiju i negu.

  • Da li je zapaljenje pluća zarazna bolest – moogu li se zdrava deca zaraziti pneumonijom?

Na početku bolesti, pre započinjanja adekvatne terapije, mikroorganizmi se lako i brzo šire, jer dete kašlje. Ipak, to ne znači da će sva deca koja su bila u kontaktu sa bolesnim detetom da dobiju zapaljenje pluća.

Kada mikroorganizam (virus ili bakterija) dospe do zdravog deteta, ono može da se izbori sa mikrouljezom, tako da infekcija i ne započne. Sa druge strane, ako se i pojave znaci infekcije (povišena temperatura i kašljucanje), to ne znači da će dete oboleti od pneumonije.

Naravno da je pametno da takvu decu (sa simptomima infekcije disajnih organa) pregleda pedijatar, ali ne treba zdravu decu koja su bila u okolini obolelog deteta “preventivno” pregledati, ili im dati antibiotike preventivno!

  • Može li dete imati upalu pluća, a da nema povišenu temperaturu?

Može, ali se to ipak retko dešava!

U prvoj godini života, dešava se da pojedina deca imaju simptome i znake zapaljenja pluća (čak se i na rendgenskom snimku jasno vidi pneumonija), a da nemaju povišenu temperaturu. Interesantno je da ona obično “šište” (karakterističan svirajući ton pri disanju i kašlju), a da pritom ne izgledaju loše. Prilično su aktivna i relativno dobrog apetita, a imaju upalu pluća.

Radi se o upali pluća koju izaziva jedan poseban mikroorganizam (Chlamidia, mada i neki drugi mogu da je prouzrokuju, ali znatno ređe). Ova deca se brzo i lako leče antibioticima.

  • Zašto neka deca lakše “zakače” pneumoniju od svojih vršnjaka?

Pothranjena ili nepravilno hranjena dečica (ako nedostaju vitamini i minerali u ishrani) lakše “zakače” upalu pluća u odnosu vršnjake koji se zdravo hrane. To je zato što loša ishrana oslabljuje sposobnost organizma da se bori sa mikrorganizmima, pa i onima koji uzrokuju zapaljenje pluća.

Deca koja žive u lošim higijenskim uslovima imaju veći rizik od dobijanja pneumonije, jer su izložena većem broju mikronapadača kojima prija prljavština. Dugotrajan boravak u hladnim, neprovetrenim i vlažnim prostorijama, takođe pogoduje nastanku zapaljenja pluća.

  • Mogu li pneumonije kod dece da se spreče?

Mogu – vakcinacijom!

Vakcina protiv pneumokoka (streptokoka koja izaziva zapaljenje pluća, ali i druge opasne infekcije kod dece) je dostupna već u prvoj godini života. To nije apsolutna zaštita, ali je posle vakcinacije mogućnost da dete dobije pneumoniju značajno manja. Naravno, ova vakcina štiti bebe i od drugih bolesti koje izaziva pneumok – meningitisa, sepse, zapaljenja srednjeg uha…

Vakcina protiv gripa indirektno štiti i od zapaljenja pluća. Jedna od čestih komplikacija gripa je pneumonija. Ako sprečimo grip, sprečićemo i gripozno zapaljenje pluća.

Zdrav život: dovoljno sna, zdrava ishrana i bavljenje sportom, blagotvorno utiču na otpornost (imunološki sistem) dece, pa i njihovu sposobnost da se uzbore sa infekcijama.

Opštim ratom protiv nehigijene i zdravstvenim prosvećivanjem ljudi, lakše ćemo stati na put zarazama, pa i zapaljenjima pluća. To je veliki problem i težak zadatak za celo društvo, a naročito za zdravstveni i socijalni sistem.

Ass. dr Goran Vukomanović, pedijatar

Pin It

Komentarišite ovaj članak

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena.

*