Pneumonija – upala pluća

Ova zimska sezona je počela brojnim infekcijama, a kod značajnog broja dece se dijagnostikuje zapaljenje pluća – pneumonija.
Upala pluća zvuči zastrašujuće, ali je istina sasvim drugačija – ogromna većina dece, kod kojih se pneumonija otkrije na vreme, se brzo izleči i potpuno oporavi.

upala pluca

Kako dete uopšte dobije pneumoniju?

Infekcija pluća nastaje kada neki od mikronapadača (mikroorganizama) stigne u fino plućno tkivo i tamo počne da se razmnožava. To se dešava ili direktnim ulaskom mikroorganizama kroz disajne puteve, ili tako što se neka bakterija iz drugih delova tela “uvali” u pluća (što se ređe dešava). Rezultat borbe između prouzrokovača infekcije i odbrambenih (imunoloških) ćelija u plućima je zapaljenje. Kada su delići upaljenog tkiva “razbacani” po plućima, to se zove bronhopneumonija, a kada je jedan veći komad pluća zahvaćen zapaljenskim procesom – to se stručno naziva lobarna ili segmentna pneumonija.

Zašto neka deca lakše dobiju pneumoniju?

Pothranjena ili nepravilno hranjena dečica (ako nedostaju vitamini i minerali u ishrani) lakše “zakače” upalu pluća u odnosu na pravilno hranjene vršnjake. To je zato što loša ishrana oslabljuje sposobnost organizma da se bori sa mikrorganizmima, pa i onima koji uzrokuju zapaljenje pluća.

Deca koja žive u lošim higijenskim uslovima imaju veći rizik od dobijanja pneumonije, jer su izložena većem broju mikronapadača kojima prija prljavština. Dugotrajan boravak u hladnim, neprovetrenim i vlažnim prostorijama, takođe pogoduje nastanku zapaljenja pluća.

Koji mikroorganizmi najčešće izazivaju zapaljenje pluća?

Upalu pluća ubedljivo najčešće uzrokuju virusi i bakterije, a daleko ređe gljivice i paraziti.

Vrsta mikroorganizma – prouzrokovača zapaljenja zavisi od uzrasta deteta, ali i od godišnjeg doba i aktuelne epidemiološke situacije.

  • Kod novorođenih beba se najčešće radi o bakterijama koje dete “pokupi” tokom prolaska kroz porođajni kanal majke. Tada je reč o veoma teškim infekcijama, jer tek rođeno dete ima veoma slabu otpornost, pa skoro uvek uz pneumoniju ima i sepsu – bakterijsku infekciju, koja putem krvi zahvata gotovo ceo organizam. Srećom, to se ne dešava često. Čak i ako se desi, lečenje se isključivo sprovodi u specijalizovanim zdravstvenim ustanovama, koje imaju odeljenje za lečenje novorođenčadi.
  • Kod starije dece, u toplijim mesecima dominiraju bakterijske infekcije (Streptokoke…), a u jesenjim i zimskim, naravno, virusi. Ipak, nije od presudnog značaja da li je zapaljenje pluća primarno virusno ili bakterijsko. Jer, i kada se radi o virusnim pneumonijama, one se leče antibioticima! Ovo je samo prividno odstupanje od pravila da se virusi ne leče antibiotikom. No, antibiotici su obavezni zbog toga što – iako je virus prvo napao pluća, uvek se na mestu oštećenja finog plućnog tkiva dešava takozvana sekundarna bakterijska infekcija. Na prelazima godišnih doba, ali i tokom hladnih dana se neretko dijagnostikuje bakterija koja se naziva Mycoplasma pneumoniae. “Mini epidemije” mikoplazma pneumonije su aktuelne u većim gradovima!
  • Gljivice i paraziti napadaju pluća skoro isključivo kod dece koja imaju teško oštećenje imunološkog (odbrambenog) sistema. To se dešava kada mališani boluju od dugotrajnih i iscrpljujućih bolesti, ili ako dobijaju lekove koji slabe detetove odbrambene sposobnosti. Kako se ta deca posebno prate, na ove retke pneumonije se uvek misli, pa je i terapija posebna i sprovodi se isključivo u bolničkim uslovima.

Kako se otkriva pneumonija kod dece?

Jedino je pregled pedijatra pravi put do dijagnoze!

Neke tegobe i znaci kod dece mogu ukazati da se radi o zapaljenju pluća: izrazito loš izgled deteta, koje je nezainteresovano, gotovo apatično, ima dugotrajne epizode povišene telesne temperature, uporno kašlje, a ponekad i teško i brzo diše. Ipak, ima dece koja nemaju ovako izražene simptome, a imaju zapaljenje pluća, pa je pametno da se dete pregleda kada se uz visoku temperaturu pojavi kašalj.

Ovih dana je veoma česta pojava da se detetu posle nekoliko dana od početka obične prehlade stanje “pogorša” – umesto da potpuno ozdravi, ponovo dobije temperaturu i počne da kašlje. To su situacije kada obavezno treba pregledati dete i isključiti (ili lečiti) eventualnu upalu pluća.

Kako se otkriva uzrok upale pluća?

Kod većine dece nije moguće precizno utvrditi koji je mikroorganizam doveo do zapaljenja pluća. Za razliku od brisa ždrela, ili bakteriološkog pregleda mokraće i stolice, dubina pluća je nedostupna rutinskom uzimanju uzorka. Postoje metode (bronhoskopija) i za takve analize, ali se one ne rade bez preke potrebe – samo kod malog broja dece koja imaju netipičan tok bolesti, ili ne reaguju na uobičajenu terapiju.

Da li je neophodan rendgenski snimak pluća?

Najčešće nije obavezno “slikati” dete! Kada lekar stetoskopom jasno čuje karakterističan nalaz na plućima, situacija je čista i dijagnoza je neosporna, pa nema potrebe za rendgenskim snimkom.

Ipak, ima situacija kada dete zaista izgleda kao da ima pneumoniju, a ona se ne čuje slušalicama. Tada je pametno napraviti snimak pluća i videti da li postoji zapaljenje. Ima pneumonija koje ne mogu da se čuju uz pomoć slušalica, naprosto zato što je zapaljenski proces duboko u plućima, pa je daleko od slušalica i uva lekara. Ali, i tada, veoma teško opšte stanje deteta “podgreva” sumnju da se radi o zapaljenju pluća. Takve pneumonije se lepo vide na rendgenskom snimku, pa se dijagnoza lako postavlja i terapija može da počne.

Mora li svako dete u bolnicu na lečenje?

Srećom ne mora!

Zahvaljujući napretku zdravstvene službe i razvoja efikasnih antibiotika, moguće je da se pravovremeno postavi dijagnoza zapaljenja pluća, pa pneumonija može da se leči i bez prijema deteta u bolnicu. Ako se bolest “uhvati” na početku, dok je detetu još relativno dobro, nije potrebno da se zadržava u bolnici.

Kada dete ipak mora u bolnicu da bi se izlećilo od pneumonije?

  • Male bebe imaju veoma slabašan imunološki sistem, pa bez lečenja u bolničkim uslovima ne mogu da se izbore sa zapaljenjem pluća.
  • Deca koja imaju izuzetno loše opšte stanje: malaksala su, bezvoljna, naizmenično pospana pa nervozna, najčešće imaju bolest koja je uzela maha, pa je bolnički tretman neophodan.
  • Bolničko lečenje traže i oni mali pacijenti koji imaju oslabljen imunitet – bilo zbog neke druge dugotrajne bolesti, ili zbog terapije lekovima koji slabe imunološku reakciju.
  • Ponekad dete mora da se primi u bolnicu jer nismo sigurni da li će da dobija prepisanu terapiju kod kuće. To su obično deca iz lošeg socijalnog okruženja, kada je veoma teško biti siguran u sprovođenje terapije i ispratiti dalji tok bolesti.

Da li svaka upala pluća mora da se leči injekcijama antibiotika?

Ne mora!

Poslednjih nekoliko decenija je razvijeno dosta antibiotika za oralnu upotrebu (uzimaju se “na usta” – kao sirupi, tablete ili kapsule), koji imaju odlične terapijske mogućnosti. Paradoksalno je da mnogi oralni antibiotici, ako se pravovremeno daju, imaju bolji efekat u terapiji pneumonija od nekada najčešće primenjivanih antibiotskih injekcija. Evo primera: intramuskularne injekcije penicilina (Jugocilin), nemaju nikakav efekat na tri od četiri najčešća prouzrokovača upale pluća, koja se javlja tokom jesenjih i zimskih meseci!

Stari koncept – svaka upala pluća obavezno znači i davanje injekcija, jeste medicinska istorija za najveći broj pravovremeno dijagnostikovane dece. Ruku na srce, penicilin je doživeo “reinkarnaciju” u terapiji težih zapaljenja pluća kod mališana, ali se tada daje “na venu” (intravenski), u velikim dozama – što, naravno, zahteva prijem deteta u bolnicu.

Većina dece koja bude primljena u bolnicu zbog upale pluća, dobije injekcije antibiotika, jer se radi o težim formama bolesti, koje traže “agresivnije” lečenje.

Koliko traje lečenje?

To zavisi od vrste upale pluća, ali i vremena postavljanja dijagnoze. Obično traje od jedne do dve nedelje. Redovne kontrole su glavni “putokaz” završetka terapije.

Dobro određena terapija daje prve vidljive rezultate već posle par dana, ali ne treba očekivati od antibiotika trenutno poboljšanje. Treba mu dati “fore” bar dva do tri dana, a ako dete ne krene put oporavka, znači da terapija mora da se menja – naravno, uz kontrolu pedijatra.

Važno je naglasiti da je uz terapiju potrebno mirovanje deteta, uz dosta tečnosti i laku, ali odabranu hranu. Mirovanje sprečava da se bolest proširi, a adekvatna količina unete tečnosti pomaže oporavak deteta, baš kao i dobra hrana. Prvih dana bolesti ne treba insistirati na jelu, ali čim dete dobije apetit, treba ga ohrabriti lepim obrocima koji su bogati vitaminima, mineralima i lako svarljivim proteinima.

Mogu li se desiti komplikacije?

Pin It


Komentari

  1. Članak je odličan, iscrpno i jasno objašnjava prepoznavanje, tok bolesti i lečenje.
    Veoma je koristan za mlade roditelje sa malom decom jer usled straha a često i vere u uhranjenost deteta , ne obraćaju pažnju na simptome koji ukazuju na nastajući problem.
    Malo bih proširila deo o ishrani tokom bolesti konkretnim savetima – od jutra do večeri, šta ,kako i kada davati deci odredjene namirnice(imenovati ih) , kako bi organizam mogao da ostane dovoljno jak i pomogne dejstvu lekova.
    HVALA na ovako važnom i korisnom članku.
    PS

    Upravo imam zapaljenje pluća. Počelo je težim iskašljavanjem 2 do 3 puta dnevno malih količina gustog sekreta i bolovima na dodir čeonih sinusa.
    Nisam imala kijavicu a i objektivno sam se osećala dobro.
    Slivanje vodnjikavog i proznačnog sekreta iz nosa po zadnjem delu ždrela još je više provociralo kašalj ne menjajući broj tih neprijatnih stanja.
    Doktorka ( na zameni moje izabrane lekarke konstatovala je
    LARINGOFARINGIT , gledala me raširenih očiju i prepisala PNKLAV:
    Moja reakcija je bila pogrešna, nisam pila prepisani lek, nastavila 2 x po tabletu andola, dosta vitamina, jača hrana, puno čajeva. Posle nedelju dana moja doktorka me prima na pregled i konstatuje da treba da odem na 2-3 inhalacije (koje u životu nisam radila u ambulantskim uslovima) ” biće vam lakše”. ) “To je virus koji napada sinuse i pluća…nastavite kao i do sada”. Na plućima se ništa nije čulo…
    Naravno, posle nedelju dana odlazim pulmologu koji na snimku i detaljnim slušanjem
    dijagnositkuje upalu pluća u donjem uglu (delu) levog plućnog krila .
    DObila sam antibiotik Fromilid 500mg.
    Ide na bolje. Pijem bisolvon, temperaturu nemam ali se u talasima preznojim. Voće, supa,
    povrće, meso ,suva slanina, luk i beli i crni.. .. puno čajeva, oligovit, beviplex zbog jakog antibiotika i ugrožene fore kao i probiotik. Danas ću popiti 4. dozu poštujući uputstva.
    Osecam se i dalje slabom i imam utisak da mi je pala krvna slika koja i nije bila dovoljno dobra.
    Leukocitarnu fomulu ću uraditi na zahtev pulmologa , u ponedeljak jer sam se ovih jutara
    Osećala slabom. Ne znam da li je trebalo da uradim odmah, nije mi doktorka naglasila, ili je nisam dobro razumela.
    Sve ovo vam pišem kao iskustvo zbog starije populacije (imam preko 60 godina) kako bi insistirali na detaljnijem pregledu upravo ,kao sto ste naveli, što se udaljeniji delovi pluća teško čuju pregledom samo stetoskopom.
    Hvala na odličnom tekstu o ovoj aktuelnoj temi, posebno kod male dece.
    Hvala na pažnji! Nadam se da će Vam moje iskustvo poslužiti kao direktna informacija
    – šta i kako ako ste u poznijim godinama.

  2. mnogo me je zaiteresovalo sta je napisano jer imam cerkicu od 2 godine i danas smo izasle iz bolnice,za 3 meseca smo 2 puta prelezali zapaljenje pluca.imamo jos 3 dana da primamo injekcije,pa da idemo na kontrolu.i da vidimo sta dalje,pa se ja pitam kako je moguce da malo dete za 3 meseca ponovo dobije zapaljenje pluca.

    • To se naprosto dešava, a ove zime češće nego ranije. Krivi su brojni virusi koji “haraju” medju decom.

      Ako bi se uskoro desila i treća upala pluća, dete mora da pregleda pulmolog.

Komentarišite ovaj članak

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena.

*