Pneumonija – upala pluća

Ova zimska sezona je počela brojnim infekcijama, a kod značajnog broja dece se dijagnostikuje zapaljenje pluća – pneumonija.
Upala pluća zvuči zastrašujuće, ali je istina sasvim drugačija – ogromna većina dece, kod kojih se pneumonija otkrije na vreme, se brzo izleči i potpuno oporavi.

upala pluca

Kako dete uopšte dobije pneumoniju?

Infekcija pluća nastaje kada neki od mikronapadača (mikroorganizama) stigne u fino plućno tkivo i tamo počne da se razmnožava. To se dešava ili direktnim ulaskom mikroorganizama kroz disajne puteve, ili tako što se neka bakterija iz drugih delova tela “uvali” u pluća (što se ređe dešava). Rezultat borbe između prouzrokovača infekcije i odbrambenih (imunoloških) ćelija u plućima je zapaljenje. Kada su delići upaljenog tkiva “razbacani” po plućima, to se zove bronhopneumonija, a kada je jedan veći komad pluća zahvaćen zapaljenskim procesom – to se stručno naziva lobarna ili segmentna pneumonija.

Zašto neka deca lakše dobiju pneumoniju?

Pothranjena ili nepravilno hranjena dečica (ako nedostaju vitamini i minerali u ishrani) lakše “zakače” upalu pluća u odnosu na pravilno hranjene vršnjake. To je zato što loša ishrana oslabljuje sposobnost organizma da se bori sa mikrorganizmima, pa i onima koji uzrokuju zapaljenje pluća.

Deca koja žive u lošim higijenskim uslovima imaju veći rizik od dobijanja pneumonije, jer su izložena većem broju mikronapadača kojima prija prljavština. Dugotrajan boravak u hladnim, neprovetrenim i vlažnim prostorijama, takođe pogoduje nastanku zapaljenja pluća.

Koji mikroorganizmi najčešće izazivaju zapaljenje pluća?

Upalu pluća ubedljivo najčešće uzrokuju virusi i bakterije, a daleko ređe gljivice i paraziti.

Vrsta mikroorganizma – prouzrokovača zapaljenja zavisi od uzrasta deteta, ali i od godišnjeg doba i aktuelne epidemiološke situacije.

  • Kod novorođenih beba se najčešće radi o bakterijama koje dete “pokupi” tokom prolaska kroz porođajni kanal majke. Tada je reč o veoma teškim infekcijama, jer tek rođeno dete ima veoma slabu otpornost, pa skoro uvek uz pneumoniju ima i sepsu – bakterijsku infekciju, koja putem krvi zahvata gotovo ceo organizam. Srećom, to se ne dešava često. Čak i ako se desi, lečenje se isključivo sprovodi u specijalizovanim zdravstvenim ustanovama, koje imaju odeljenje za lečenje novorođenčadi.
  • Kod starije dece, u toplijim mesecima dominiraju bakterijske infekcije (Streptokoke…), a u jesenjim i zimskim, naravno, virusi. Ipak, nije od presudnog značaja da li je zapaljenje pluća primarno virusno ili bakterijsko. Jer, i kada se radi o virusnim pneumonijama, one se leče antibioticima! Ovo je samo prividno odstupanje od pravila da se virusi ne leče antibiotikom. No, antibiotici su obavezni zbog toga što – iako je virus prvo napao pluća, uvek se na mestu oštećenja finog plućnog tkiva dešava takozvana sekundarna bakterijska infekcija. Na prelazima godišnih doba, ali i tokom hladnih dana se neretko dijagnostikuje bakterija koja se naziva Mycoplasma pneumoniae. “Mini epidemije” mikoplazma pneumonije su aktuelne u većim gradovima!
  • Gljivice i paraziti napadaju pluća skoro isključivo kod dece koja imaju teško oštećenje imunološkog (odbrambenog) sistema. To se dešava kada mališani boluju od dugotrajnih i iscrpljujućih bolesti, ili ako dobijaju lekove koji slabe detetove odbrambene sposobnosti. Kako se ta deca posebno prate, na ove retke pneumonije se uvek misli, pa je i terapija posebna i sprovodi se isključivo u bolničkim uslovima.

Kako se otkriva pneumonija kod dece?

Jedino je pregled pedijatra pravi put do dijagnoze!

Neke tegobe i znaci kod dece mogu ukazati da se radi o zapaljenju pluća: izrazito loš izgled deteta, koje je nezainteresovano, gotovo apatično, ima dugotrajne epizode povišene telesne temperature, uporno kašlje, a ponekad i teško i brzo diše. Ipak, ima dece koja nemaju ovako izražene simptome, a imaju zapaljenje pluća, pa je pametno da se dete pregleda kada se uz visoku temperaturu pojavi kašalj.

Ovih dana je veoma česta pojava da se detetu posle nekoliko dana od početka obične prehlade stanje “pogorša” – umesto da potpuno ozdravi, ponovo dobije temperaturu i počne da kašlje. To su situacije kada obavezno treba pregledati dete i isključiti (ili lečiti) eventualnu upalu pluća.

Kako se otkriva uzrok upale pluća?

Kod većine dece nije moguće precizno utvrditi koji je mikroorganizam doveo do zapaljenja pluća. Za razliku od brisa ždrela, ili bakteriološkog pregleda mokraće i stolice, dubina pluća je nedostupna rutinskom uzimanju uzorka. Postoje metode (bronhoskopija) i za takve analize, ali se one ne rade bez preke potrebe – samo kod malog broja dece koja imaju netipičan tok bolesti, ili ne reaguju na uobičajenu terapiju.

Da li je neophodan rendgenski snimak pluća?

Najčešće nije obavezno “slikati” dete! Kada lekar stetoskopom jasno čuje karakterističan nalaz na plućima, situacija je čista i dijagnoza je neosporna, pa nema potrebe za rendgenskim snimkom.

Ipak, ima situacija kada dete zaista izgleda kao da ima pneumoniju, a ona se ne čuje slušalicama. Tada je pametno napraviti snimak pluća i videti da li postoji zapaljenje. Ima pneumonija koje ne mogu da se čuju uz pomoć slušalica, naprosto zato što je zapaljenski proces duboko u plućima, pa je daleko od slušalica i uva lekara. Ali, i tada, veoma teško opšte stanje deteta “podgreva” sumnju da se radi o zapaljenju pluća. Takve pneumonije se lepo vide na rendgenskom snimku, pa se dijagnoza lako postavlja i terapija može da počne.

Mora li svako dete u bolnicu na lečenje?

Srećom ne mora!

Zahvaljujući napretku zdravstvene službe i razvoja efikasnih antibiotika, moguće je da se pravovremeno postavi dijagnoza zapaljenja pluća, pa pneumonija može da se leči i bez prijema deteta u bolnicu. Ako se bolest “uhvati” na početku, dok je detetu još relativno dobro, nije potrebno da se zadržava u bolnici.

Kada dete ipak mora u bolnicu da bi se izlećilo od pneumonije?

  • Male bebe imaju veoma slabašan imunološki sistem, pa bez lečenja u bolničkim uslovima ne mogu da se izbore sa zapaljenjem pluća.
  • Deca koja imaju izuzetno loše opšte stanje: malaksala su, bezvoljna, naizmenično pospana pa nervozna, najčešće imaju bolest koja je uzela maha, pa je bolnički tretman neophodan.
  • Bolničko lečenje traže i oni mali pacijenti koji imaju oslabljen imunitet – bilo zbog neke druge dugotrajne bolesti, ili zbog terapije lekovima koji slabe imunološku reakciju.
  • Ponekad dete mora da se primi u bolnicu jer nismo sigurni da li će da dobija prepisanu terapiju kod kuće. To su obično deca iz lošeg socijalnog okruženja, kada je veoma teško biti siguran u sprovođenje terapije i ispratiti dalji tok bolesti.

Da li svaka upala pluća mora da se leči injekcijama antibiotika?

Ne mora!

Poslednjih nekoliko decenija je razvijeno dosta antibiotika za oralnu upotrebu (uzimaju se “na usta” – kao sirupi, tablete ili kapsule), koji imaju odlične terapijske mogućnosti. Paradoksalno je da mnogi oralni antibiotici, ako se pravovremeno daju, imaju bolji efekat u terapiji pneumonija od nekada najčešće primenjivanih antibiotskih injekcija. Evo primera: intramuskularne injekcije penicilina (Jugocilin), nemaju nikakav efekat na tri od četiri najčešća prouzrokovača upale pluća, koja se javlja tokom jesenjih i zimskih meseci!

Stari koncept – svaka upala pluća obavezno znači i davanje injekcija, jeste medicinska istorija za najveći broj pravovremeno dijagnostikovane dece. Ruku na srce, penicilin je doživeo “reinkarnaciju” u terapiji težih zapaljenja pluća kod mališana, ali se tada daje “na venu” (intravenski), u velikim dozama – što, naravno, zahteva prijem deteta u bolnicu.

Većina dece koja bude primljena u bolnicu zbog upale pluća, dobije injekcije antibiotika, jer se radi o težim formama bolesti, koje traže “agresivnije” lečenje.

Koliko traje lečenje?

To zavisi od vrste upale pluća, ali i vremena postavljanja dijagnoze. Obično traje od jedne do dve nedelje. Redovne kontrole su glavni “putokaz” završetka terapije.

Dobro određena terapija daje prve vidljive rezultate već posle par dana, ali ne treba očekivati od antibiotika trenutno poboljšanje. Treba mu dati “fore” bar dva do tri dana, a ako dete ne krene put oporavka, znači da terapija mora da se menja – naravno, uz kontrolu pedijatra.

Važno je naglasiti da je uz terapiju potrebno mirovanje deteta, uz dosta tečnosti i laku, ali odabranu hranu. Mirovanje sprečava da se bolest proširi, a adekvatna količina unete tečnosti pomaže oporavak deteta, baš kao i dobra hrana. Prvih dana bolesti ne treba insistirati na jelu, ali čim dete dobije apetit, treba ga ohrabriti lepim obrocima koji su bogati vitaminima, mineralima i lako svarljivim proteinima.

Mogu li se desiti komplikacije?

Pin It

Komentarišite ovaj članak

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena.

*