Najviše pesticida u salati i voću

Višak supstanci kojima se tretiraju poljoprivredni proizvodi može da uzrokuje bolesti digestivnog trakta. U jabukama, jagodama, malinama ih stalno ima, dok se u povrću ređe nalaze

Foto: Pixabay

Povrće iz plastenika i voće poput jagoda, malina i jabuka, najčešće sadrže ostatke pesticida, kojima se tretiraju tokom uzgajanja. Ukoliko poljoprivrednici koriste veće količine od zakonski propisanih, postoji rizik od narušavanja zdravlja, oštećenja sluzokože digestivnog trakta ili čak, kod dugotrajne izloženosti, kontaminacije organizma i teških bolesti, kažu iz Instituta za medicinu rada i radiološku zaštitu.

Broj aktivnih supstanci pesticida u prometu u Republici Srbiji je oko 230, na osnovu kojih je formulisano oko 1.000 različitih preparata za zaštitu bilja.

Maksimalne dozvoljene količine (MDK) pesticida razlikuju se u zavisnosti od vrste voća, povrća, žitarica, čajeva, kafe, lekovitog bilja, hmelja, začina, biljaka za proizvodnju šećera… MDK su uvek toksikološki prihvatljive, a često su mnogo niže, kaže za “Novosti” prof. Dragica Brkić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu:

– Iskustvo pokazuje da količina ostataka pesticida zavisi i od biljne vrste. U jabukama, jagodama, malinama ih stalno ima, dok ih u povrću, izuzev zelene salate i paradajza, retko kada pronalazimo. U uzorcima naše laboratorije, za potrebe jednog velikog trgovinskog lanca, uopšte nisu nađeni ostaci supstanci za zaštitu bilja. Radi se o uzorcima krompira, luka, šargarepe, krastavaca, kupusa…

Prema podacima Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, tek ako se utvrdi da ne predstavljaju rizik po zdravlje ljudi i životnu sredinu, voće i povrće može da dobije dozvolu za promet. Ovog proleća, analize su pokazale da ostataka pesticida najčešće ima u zelenoj salati, ali su vrednosti u najvećem broju uzoraka bile ispod maksimalne dozvoljene količine.

– Kada se sredstva za zaštitu bilja koriste u skladu sa preporukama proizvođača, u određeno vreme i određenim količinama, nivo ostataka je uvek ispod maksimalno dozvoljenih količina. Ove godine, na jedan od 20 uzoraka, vrednosti su bile premašene. U paradajzu gotovo da i nije bilo ostataka pesticida, što govori o tome da su se proizvođači pridržavali uputstava za primenu – kaže prof. Dragica Brkić.

Problem jesu nesavesni proizvođači koji koriste veće količine od propisanih i ne poštuju preporuke vezane za broj tretiranja. Iz Institutu za medicinu rada i radiološku zaštitu naglašavaju da voće i povrće koje nema ljusku uvek nosi najveći rizik od viška pesticida. S druge strane, krastavac, krompir i drugo povrće kojem se kora ljušti pre upotrebe, mnogo je bezbednije za upotrebu.

– Mnogi ne ljušte koru, jer veruju da ona sadrži hranljive sastojke. Međutim, zbog supstanici kojim se povrće i voće prska tokom uzgajanja, odstranjivanje kore je najbolja prevencija od štetnih posledica po zdravlje. Osim toga, temeljno pranje i ispiranje pre konzumacije je obavezno – kaže za “Novosti” prim. dr Zoran Šekularac, specijalista medicine rada iz Instituta za medicinu rada i radiološku zaštitu “Dr Dragomir Karajović”.

POSLEDICE

Ukoliko ne vodimo računa, štetni efekti pesticida u organizmu mogu da se pokažu tek nakon nekoliko godina.

– Određene biološka i laboratorijska istraživanja pokazala su povezanost između unosa pesticida i kancerogenih bolesti. To se pre svega odnosi na ljude koji rade sa ovakvom vrstom hemikalija. Ali, kod konzumenata takođe postoji određeni rizik, koji ne mora nikada da se manifestuje – kaže dr Šekularac.

Novosti

Pin It


Komentari

Komentarišite ovaj članak

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena.