Motorni razvoj u drugoj godini

Najveći korak u motornom razvoju detete u drugoj godini života je pojava hoda.

motorni-razvoj-u-drugoj-godini-800.jpg

Jedan broj dece prohoda pre prvog rođendana, većina  između 12 i 18 meseca, a poneko i kasnije. Uzrast do koga se toleriše pojava samostalnog hoda je 21 mesec.

Pored toga što je roditeljima najvažnije “da dete prohoda”, dobro je da to bude postepeno, savladavanjem svih faza razvoja hoda, najpre hodanjem na širokoj površini oslonca sa podignutim rukama, sa 1-2 koraka pa sedanjem na pod i ponovnim ustajanjem.

Hodanje uz pomoć  guralice, igračke koju dete gura ispred sebe ili tako što gura stolicu po sobi pomaže mu da stekne sigurnost i uvežba ovu složenu motornu aktivnost.

U ovom periodu dete i dalje često i rado puzi ali sada ne samo da bi došlo do nekog cilja već iz potrebe da se provlači ispod stola, stolice i da tu provede neko vreme samo. Ako nameštaj  to ne omogućava dobro je da dete ima tunel za provlačenje (foto   ). Možete da upotrebite veliku kartonsku kutiju ili nešto slično i uživati u ovoj igri sa detetom zajedno.

Da bi se došlo do 7-8 koraka sa spuštenim rukama i manjom površinom oslonca potrebno je nekoliko nedelja ili meseci i jako mnogo pokušaja dok se ne ovlada koordinacijom neophodnom za hodanje u uspravnom položaju.

Nakon navršene godine dete počinje svoje potrebe da izražava glasovno i da reči koje zna ponavlja i često ih koristi.

Sa 13 meseci  se igra sitnim igračkama i  stavlja manju kocku u veću.

Sa 15 meseci manipulacija kašikom omogućava pokušaje samostalnog uzimanja hrane što je još jedan korak koji vodi u svet odraslih. Dete se sada sve češće igra predmetima za svakodnevnu upotrebu ili istovetnim igračkama (kutije, kantice, kolica, stolica, jastuci…). Igračke vrlo često koristi tako što udara jednom o drugu i proizvodi zvuk.

Ovo je period kada igra mora da ima rezultat pa baca loptu i gleda kako se kotrlja ili vuče čarapu dok je ne skine. Roditelji često ne znajući za ovu detetovu potrebu počinju da grde dete jer misle da ono to “radi namerno” i tako postaje “nemoguće”.

Sa 16 meseci uspeva da različite oblike stavi u odgovarajući ram i da povezuje reči i gest ( govoreći “daj” pruža ruku).

U 17. mesecu dete pokušava da trči u krug što je još jedan važan korak u sazrevanju deteta i nikako ga ne treba sprečavati u tome.  Važno je obezbediti dovoljno slobodnog prostora za to i skloniti sve u šta dete može da udari dok ovo radi.

Sa navršenih 18 meseci može da poređa 5 kocki po vertikali  i govori “mama daj”

Pin It


Komentari

  1. postovani doktore,moj sin je rodjen u 35 nedelji trudnoce,sad ima 13 meseci,skoro pa je prohodao,prica samo kad je njemu volja,strasno je svojeglav,posto je drugo dete mogu d auocim strasne razlike sto se tice starijeg sina.Mene brine to sto on apsolutno odbija da jede gnjecenu ili sitno iseckanu hranu,kad mu ponudim izmiksan obrok,pojede u slast.kad mu ponudim gnjeceno ili seckano,nesto promrlja ili cak nece ni da otvori usta.Hoce npr. da jede bananu koju gricka sam,komadic cokolade smaze u slast i tako neke stvari koje u principu mora da zvace,ali rucak ili veceru nikako!imate li koji savet?

    Odgovori na komentar
  2. Postovani?
    Mene zanima kada beba pocinje pokazivati prstom?
    Moj sin ima 11 ipo mjeseci.
    Ustao je sa 9ipo mjeseci..hodao uz stvari..sada se ponekad i pusti jedan korak i napravi sam.
    Tek evo par dana govori baba..mama..ali nekako nasumice..
    Bao vauu..bez smisla..
    Ono sto mene brine je sto on ne pokazuje prstom sta zeli, a vidim da njegovi vrsnjaci to rade..
    I kad ja pokazem prstom vidi..rijetko kad gleda u tom smjeru.
    Kada pomjeram loptu ispred njega prati je pogledom kao i ostale igracke..

    Odgovori na komentar
  3. Poštovani,
    Moj sin ima 16 meseci. Do skoro smo radili vezbice jer je bio hipotoničan. Ne hoda samostalno, ide uz nameštaj, penje se uz stvari. Mene brine to što on neće da pokazuje prstićem, neće da tašuna, da maše…Kada ga pitam gde je npr lopta, on pogleda u nju. Hoće da pokaže gde je nos i više ništa. Neće da oponaša. Igračke vadi iz kutije ali neće da ubacuje.Voli drugu decu. Priča mama, tata, baba. Imam utisak da me ne razume. Bili kod somatopeda i kod neurologa-pedijatra, kažu da nemam razlog da brinem, da on radi samo ono što ga interesuje, ali da opet dođemo kada napuni 18m. Vaše mišljenje?

    Odgovori na komentar
  4. Postovani doktore,
    Moja cerka uskoro puni 15 meseci,nosila je pavlikove ramencice do 10meseci I do tada nije sedela.Sada sedi samostalno,puzi brzo,I podize se uz namestaj I hoda,jos uvek ne samostalno,niti zeli da je ja vodim po kuci
    .Ne izgovara reci sem “baaabaaaaa” kad ona zeli.Razume kada joj kazem idemo papa,stavlja kapu na glavu,kada joj kazem da skupi igracke u kutiju,kada kazem dodji da ruckamo.Ponekad kad joj objasnjavam nece da me “saslusa”,kao da ne razume.Ovo mi je prvo dete,I jako sam pazljiva,brinem za svaku sitnicu.Brine me zasto nista ne prica,a toliko vremena provodim pricajuci joj,I zasto ne zeli da hoda sa mnom,vec samo uz namestaj.

    Odgovori na komentar
    • Bez pregleda je naprosto nemoguće proceniti motorni razvoj bebe.

      Prerano je za preciznu.procenu govora, ali ako narednih nekoliko nedelja NEMA povoljsanja – da se zakaže i obavi pregled logopeda.

      Odgovori na komentar
  5. Postovani, imam bebu od 11 meseci koja ne staje na noge uz namestaj, kad joj spustim nogice na tlo ih savija, ne puzi i ne zeli lezati na stomaku.Sedi i odrzava ravnotezu ali ne ume iz lezeceg sama da se uspravi u sedeci polozaj.Vodila sam bebu kod ortopeda, nalaz uredan, ortoped smatra da nema potrebe od neurologa i fizijatra i da ce beba kad joj dodje vreme ustati sama, dok pedijatar smatra da bebi treba neurolog i fizijatar.Molim za misljenje dali je problem sto beba u ovom uzrastu ne staje na noge?Hvala

    Odgovori na komentar
  6. Poštovani,
    djecak 20 mjeseci, dijagnosticiran distoni sindrom sa 9 mjeseci, išli na vježbice, praćen od strane neuropedijatra i fizijatra, prohodao sa 16 mjeseci, sada uredno hoda i ubrzano hoda/ trči, sagne se po igračku, može ostati i u čučnju, posprema igračke, počeo je i nogom lagano šutirati loptu, pokazuje prstićom, pokazuje dijelove tijela i predmete koje ga se pita, napravi i radnje ( npr. uzmi papir od bake i stavi ga na stol), voli djecu, raspoznaje poznate ljude od ljudi koje prvi put vidi, samostalno ne jede priborom, ali rukama da, u slikovnicama pokaze auto, traktor, loptu, medu
    Naša zabrinutost polazi od toga šta ne priča, kaže mama, baba, a da, i dalje sve na svojem nekom jeziku, znam da nas razumije ( npr. pitam ga da li je gladan i on počne mljacakt i krene u kuhinju, ili kažem idemo sad van, sam ode po jaknu i kapu), da li se trebamo brinuti i posjetiti psihologa?
    Unaprijed hvala na odgovoru
    Lp

    Odgovori na komentar
    • Odlična vest je da beba razume šta joj se priča!

      Ukoliko u narednih nekoliko nedelja ne bude napretka u razvoju govora, zakažite i obavite pregled logopeda – to je najsigurniji način procene.

      Odgovori na komentar
  7. Postovani,
    moje pitanje je nesto drugacije; da li je nase dete naprednije i ako jeste da li je to zbog naseg rada i truda sa njim ili je on nadaren? Ukratko, nas sin ima 19 meseci sve je ranije kod njega. Prohodao sa 10. Sa 17 skinuli pelene. Od 11 meseca voleo da ubacuje zrnca u flasu, to kazem zbog fine motorike. Sada vec aktivno koristi preko 200 reci, recenice su vecinom dvoslozne nema slozenijih. Sa napunjenih godinu dana je poceo da ispituje:sta to? ali bez ponavljanja za nama. I dalje pita sta je to, za sve i svasta, i za poznato i za nepoznato npr.sve delove tela i lica, cak i trepavice. Mozemo i razgovor da vodimo bez problema vec cetiri meseca unazad, on odgovara jednom recju ali smisleno. Zna da nastavlja zadnju rec u stihu u pesmicama koje su mu omiljene, a pesmice nisu kratke nimalo. Donosi- odnosi sve po nalogu, cak se iznenadimo za neke predmete da uopste i zna sta su a retko se koriste ili stoje na skrivenim mestima a zna da donese i vrati na mesto. Poslusan je i dobar, ne jurca sve radi temeljno i polako, precizno, cak i kada se penje na nesto prvo osmotri pa krene. Motoricki sve moze, hvata loptu baca loptu, sutira, sve u zeljenom pravcu, cuceci moze da se igra dugo i da ustaje bezgqnicno. Interesantno je da je sa 13 meseci bacao djubre u kantu, i dalje to radi s tim sto sad i sam vidi sta je djubre npr.kada je pojeo bananu baci koru ili kad vidi pair na podu bez da mu kazem. Koristi stap pri izvlacenju igracaka ispod kreveta vec isto par meseci unazad ali to je video od nas. Npr. uzeo je lampu i uperio na staklo da gleda kroz prozor u bastu a to nije imao Od koga da vidi. Prepoznaje brojeve gde god da ih vidi napisane po zidovima zgrada itd. Cak kada ga pitamo koliko ima nekih zivotinja a ako ih ima manje od pet zna da kaze. Mada opet mozda je to samo slucajnost, ali se desetak puta desilo, koliko svinja, koliko nogu… Ne volim nista da uporedjujem sa drugom decom ali kad je muz primetio da se ponasa u odnosu na drugu decu kao da je bar 6 meseci stariji navelo me je na pitanje da li je to sve zbog igre i zanimacije sa njim, da ne kazem rada, mi se neprekidno igramo i zabavljamo nije to rad da mu ista namecem. Svi kazu da nosa nema veze sa inteligencijom, ali on cim je naucio da kaze rec nosa i zatrazio je i nema vise piskenja u gacice. Ali opet to je moj trud jer sam mu je nudila i hvatala ga od najranijih dana kada mu se kaki. Mada je i bas rano, imala sam utisak, trpeo da kaki dok ga ne stavim na nosu. Mada opet kazem te fizioloske potrebe strogo odvajaju od inteligencije. Takodje, primecuje milion sitnica, ne prodje ni jedan avion na nebu a da ga on ne primeti, i to sa ne punih godinu dana ja mislim. Kada je video mesec veliki i zut pitao je sta je to, i gledao u njega dugo dugo. Kada je vece uvek trazi mesec na nebu. Fascinirano posmatra sve stvari, npr kada ljudi igraju kosarku netremice ih posmatra dugo dugo. Slova isto zna da pokaze sva velika cirilicna, ali to je zbog igracke sa slovima koju smo dobili pa je stiskajuci slova upamtio sva slova i sada ih i u knjigama pronalazi. Ima omiljene slikovnice i price. Omiljene decije pesme. Nema decije jurnjave vec je sve stalozeno i polako.Ne znam, samo me interesuje jer ovo sve po uzrastu u normali ili je napredniji. Ako i jeste napredniji, ima li nekih saveta i usmerenja? Koliko moze na dete da se utice da je sve ovo od naseg usmeravanja njega a ne da potice od njega samog? Mozda, preterujemo i sve je ovo normalno. Meni je neprijatno i da ga hvalim kod drugim, pa stalno kazem da je sve to moj trud, ali stavrno mu nista ne namecemo samo mu nudim razlicite stvari…znam da svako za svoje dete misli da je najpametnije a bas ne bih htela da sam takav roditelj i da ga uzdizem a da zapravo nije tako, radim u skoli i znam koliko je to lose.
    Veliki pozdrav i hvala na odgovoru

    Odgovori na komentar
Strana 4 od 6<<<23456>

Komentarišite ovaj članak

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena.