Motorni razvoj u drugoj godini

Najveći korak u motornom razvoju detete u drugoj godini života je pojava hoda. Jedan broj dece prohoda pre prvog rođendana, većina  između 12 i 18 meseca, a poneko i kasnije. Uzrast do koga se toleriše pojava samostalnog hoda je 21 mesec.

stepenice

Do 18 meseca dete stepenice uglavnom savladava puzeći, a sada počinje da hoda uz pridržavanje za ogradu jednom rukom ili uz nečiju pomoć. Silazi niz stepenice kada napuni 2 godine.

U ovom periodu dete ima potrebu da premešta stvari, nosi sve što može da podigne, rasprema igračke. Roditelji često misle da to znači da su naučili dete da sve uredno raspremi i složi na svoje mesto što  neko vreme i radi. Kada ova potreba nestane za roditelje sledi veliko razočarenje, igračke će još jako dugo morati da raspremaju sami.

Počinje da okreće listove slikovnice u 19 mesecu.

Sa 20 meseci dete je u stanju da bez pridržavanja čučne, dohvati igračku, podigne se i nastavi da hoda , ali još uvek je nesigurno u savladavanju prepreka pa često pada. Kako je ovo period kada dete imitira odrasle, na ovo možemo da ga podstaknemo istovremeno radeći sa njim uz pokazivanje kako je malo kada čučne i veliko kada ustane.

Počinje da traži hranu i piće rečima “daj vode, daj mleko” i u isto vreme razume naloge i izvršava ih (donesi loptu, donesi flašicu)

U 21 mesecu počinje da se penje, najčešće na stolicu, krevet i silazi veoma spretno.(foto  ) Za ovu aktivnost dobra priprema je penjanje na neku nižu klupu i silaženje (mogu da posluže jastuci i sunđeri sa fotelja ili penjanje uz lestve

Ovo je period kada se rado igra loptom, šutira jednom nogom i uspeva pri tom da održi ravnotežu.

U isto vreme počinje i da se dobacuje loptom. Dobro je da dete ima više lopti različitih veličina koje će omogućiti veliki broj različitih aktivnosti (šutiranje, bacanje jednom rukom, bacanje sa dve ruke, nošenje velike lopte, podizanje lopte iznad glave…)

Do drugog rođendana u svim do sada savladanim motornim aktivnostima dete je  sve uspešnije. Hod postaje automatizovan sa svim elemntima hoda odraslih, manje se zamara prelazeći duža rastojanja.

Na kvalitet hoda možemo da utičemo stvaranjem posebnih uslova i postavljanjem određenih zahteva koje dete treba da ispuni. Dete treba da ovlada hodom po različitim površinama (parket u stanu, trotoar na ulici, po tepihu, travi, pesku, po mekanim jastucima ili sunđeru, kroz vodu, u kadi, na moru, kroz barice vode, sneg…

Treba da savlada hod na uzbrdici i nizbrdici (u stanu na kosoj dasci). Sve ovo uz držanje za jednu ruku i bez držanja, sa igračkom u ruci i igračkama u obe ruke što doprinosi osećaju sigurnosti.

Da bi imalo dobru orjentaciju treba da savlada posebne zahteve, hodanje po pravoj liniji, između dve linije, između dva predmeta, hodanje iz obruča u obruč , preko prepreka (niskih i do 20 cm visine).

Za ovladavanjem brzom promenom pravca neka dete juri Vas, a onda Vi njega. Ovo će biti sjajna zabava i izuzetno korisna vežba.

Sve je spretnije u korišćenju kašike, okretanju prekidača tako da počinje beskonačno paljenje i gašenje svetla i velika opasnost od mogućeg uključenja šporeta.

Dete dostiže visinu da može da dohvati ključ i sposobnost da ga okrene pa posebnu pažnju treba obratiti na mogućnost da izađe iz stana.

Za podsticanje razvoja fine motorike koriste se vežbe sakupljanja sitnih predmeta, ubacivanje u posudu,  igre testom, gužvanje papira, presipanje peska i sl. ove aktivnosti su i od izuzetnog značaja za razvoj govora pa ih treba svakako podsticati iako roditeljima ovo nekad izgleda besmisleno i pri tom stvara nered.

Sa pojavom samostalnog hoda dete stiče veliki stepen samostalnosti i pomoć roditelja i odraslih nije neophodna pri obavljanju velikog broja aktivnosti. Međutim to ne znači da dete može dalje da savladava nove zahteve samo i bez podsticaja. Potrebno je obezbediti neophodne uslove ( prostor, rekviziti, lično učešće kao demonstratora i partnera u igri ) da bi se razvoj odvijao uravnoteženo i sprečila pojava deformiteta.

Snezana MilanovićAutor: Snežana Milanović

diplomirani fizioterapeut, senzorno-integracijski pedagog, MarteMeo Therapist/Colleague Trainer, licencirani instruktor IAIM masaže beba i MISP masaže dece.

Osnivač „Centra za korektivnu gimnastiku“ 1997 i suosnivač Kabineta za senzornu integraciju i ranu intervenciju „Senzorijum“ 2017 u Beogradu. Stručni saradnik časopisa Pedijatar i Zdravo dete, brojnih portala namenjenih roditeljstvu i zdravom odrastanju beba i dece.

Kontakt: milanovic.fizio@gmail.com

Podeli:

Komentari

  1. Petrović Bojana imam bukvalno identicnu situaciju s tim sto je moj sin mladji pa trenutno prolazimo kroz tu fazu i jako brinemo. Zamolio bih te da mi kazes kakva je sada situacija, jel sve ok sa sincicem? Jel sve ok sada? Hvala unapred.

    Odgovori na komentar
Strana 7 od 7<<<34567

Komentarišite ovaj članak

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena.