Marija Montesori: Samostalnim održavanjem lične higijene treba se pozabaviti pre drugog rođendana

Baš kao kad je samostalno spavanje, hranjenje i oblačenje (uključujući i toaletne navike) u pitanju, oblastima lične nege, uključujući i održavanje lične higijene najbolje je pozabaviti se pre nego što dete stigne do uzrasta odbijanja sa otprilike dve godine. Ritual i red su i ovde detetovi glavni izvori učenja.

higijena px

Morate analizirati svaku proceduru lične nege: četkanje i češljanje kose, pranje zuba, brisanje nosa, kupanje, pranje kose, pranje ruku i umivanje lilca, čišćenje noktiju četkicom i tako dalje. Pripremite okruženje svog deteta, posvetite veliku pažnju svakom detalju i uspostavite neophodne rutine i vreme za svaku aktivnost.

Za četkanje kose, vašem detetu je potrebna dečja četka za kosu i češalj u maloj korpi. Uspravno ogledalo na istom stolu, ili zidno ogledalo na odgovarajućoj visini da može da se vidi u njemu, trebalo bi da bude postavljeno pored korpice. Za većinu aktivnosti koje spadaju u održavanje lične higijene, moraćete da radite na smenu sa detetom. Nakon što dete učini svoj pokušaj, kažite:„Sad sam ja na redu“, ne pominjući da njegov red nije bio baš najuspešniji. Ponekad ćete morati da stavite svoju ruku preko detetove da biste ga proveli kroz radnju koju treba da izvrši. Kao i u svemu što radimo sa decom, morate da budete nežni i krećete se njihovim sporim ritmom, pozivajući ih da učestvuju. Nudite svom detetu priliku za učenje. Imajte na umu da je put ka uspešnoj samostalnosti u održavanju lične higijene veoma dugačak. Međutim, učešće deteta na nekom nivou neophodno je od početka.

Za pranje zuba, detetu je potrebna mala tuba paste za zube i četkica za zube u maloj čaši. Ovo je dobar način da iskoristite čašu za bebe ako je vaše dete dobilo neku na poklon. Dete drži četkicu, a roditelj drži pastu, istiskujući veoma malu količinu na njegovu četkicu. Nakon što dete pokuša samo, možete veoma nežno staviti svoju ruku preko njegove na četkicu i nastaviti sa pranjem. Na sreću, zubi malog deteta su mlečni i pedantno pranje još nije od presudnog značaja. U kasnijim godinama, kada temeljno pranje bude neophodno, dete će biti dovoljno odraslo da ume samo da opere zube kako treba. U ovom ranom periodu, kada je interesovanje vašeg deteta najveće, važno je uspostaviti naviku pranja zuba.

Da biste pomogli detetu da nauči da samo briše nos, držite malu korpu sa nekoliko maramica presavijenih na četvrtinu pored njegovog ogledala. Uzmite maramicu i pokažite kako vi brišete svoj nos. Odmotajte maramicu od kvadrata u pravougaonik i stavite je preko svojih nozrdrva sa obe ruke. Blago dunite, ali ne zatvarajte nijednu nozdrvu. Ako to radite, možete poterati sluz uz nosne kanale i povećati rizik od infekcije. Kliznite prstima niz svoje nozdrve dok se ne sastave. Maramica je sada ponovo kvadratna. Potapkajte svoje nozdrve sa obe strane upotrebljenom maramicom. Držite malu korpu za papirni otpad u koju ćete bacati upotrebljene maramice pored niske police ili stola na kome držite korpu sa presavijenim maramicama. Presavijanje maramica svakog dana je dobra aktivnost iz svakodnevnog života koju majka i dete, ili stariji brat ili sestra mogu raditi zajedno.

Otkrićete da su mala deca fascinirana procesom duvanja nosa. Kao učiteljice, uvek smo oduševljene ushićenom pažnjom dece, stare čak i do pet ili šest godina, kada ih učimo kako da izduvaju nos. Mislimo da do ovoga dolazi zato što roditelji često propuste da pokažu deci kako da sprovedu ovu neophodnu proceduru sama. Vremenom, starija deca shvate kako da izduvaju svoj nos sama, ali obično veoma neuspešno, uzmajući maramicu za maramicom i razmazujući sluz po licu. Duvanje nosa je, naravno, jednostavan proces za odraslu osobu, ali za dete je veoma složen. Ovo je dobar primer kako nesvesno miniramo dete stalno radeći za njega pre pete ili šeste godine. Odjednom, kada krene u predškolsko ili prvi razred, očekujemo da to radi samo, sa sposobnošću i lakoćom, kao čarobnim štapićem i bez ikakve prethodne pripreme.

Za samostalno kupanje, postavite kukicu dovoljno nisko da vaše dete može da je dohvati, peškir i rukavicu za kupanje dovoljno malu da mu bude lako da njome rukuje. Ručni peškir je dobra veličina peškira. Možda ćete želeti da koristite mali sunđer za lice umesto da šijete  krpicu za kupanje. Sapun mora da bude dovoljno mali da ga dete lako koristi. Idealna je veličina hotelskog sapuna. Ako je potrebno, presecite veliki sapun na pola. Pustite dete da obavi neki deo svakog koraka u procesu sa vama.

Pranje kose je često traumatično za malu decu zato što odrasla osoba pokušava da kontroliše ceo proces. Umesto toga, iscedite malu količinu šampona u svoju ruku i pomozite detetu da je utrlja u kosu. Vremenom ćete moći da pokušate da u bočicu sipate taman toliko šampona, koliko je dovoljno za jedno šamponiranje. Pustite dete da ga iscedi u svoju šaku. Dete će, razume se, utrljavati samo u jednoj tački, ali vi možete da kažete:„Sada sam ja na redu.“ Dete može da učestvuje u ispiranju kose ako mu dopustite da izlije čašu vode preko glave. I ovde rad na smenu pomaže da postignete željeni rezultat.

Pranje ruku je jedna od najvažnijih higijenskih navika koju treba rano uspostaviti. S obzirom na to, morate dobro da promislite ovaj proces. Morate da obezbedite stabilno postolje koje vodi do lavaboa u kupatilu, mali komad sapuna u posudi za sapun, mali peškir za brisanje ruku i, ako želite, malu četkicu za nokte. Ako odvojite vreme da pokažete svom detetu kako se metodično peru ruke, kao i u svim vežbama lične higijene i praktičnog života, otkrićete da će ne samo postati vešto u pranju ruku u veoma ranom uzrastu, već će istinski uživati u tome. Dete može i da se umije kada je potrebno. Kao i kod brisanja nosa, potrebno mu je malo ogledalo za ovaj proces.

Uspeh u dečjoj misiji samostalnosti u održavanju lične higijene zavisi od široke saradnje koju roditelji uspostave sa njima. Uživanje u saradnji sa decom uključuje ispoljavanje zainteresovanosti za njih kao ljudska bića u procesu razvoja. Odrasla osoba mora biti zaintrigirana ovim procesom, voljna da odvoji vreme da ga razume, posmatra ga u akciji, i podrži. Zaista, svako ko radi sa decom mora da ima ovakav stav. U domu, naš cilj je da se prema detetu ponašamo kao prema poštovanom članu porodice. Ono nije kućni ljubimac koji se nosa unaokolo, hrani, za kojim se čisti i sprema, i koji se neguje kao kuca, već ljudsko biće sposobno da krene putem samostalnosti od prvih dana svog života. Ova samostalnost gradi se ne samo davanjem doprinosa porodici kroz aktivnosti iz svakodnevnog života koje su opisane u prethodnom poglavlju, već uključuje svaku stavku lične higijene deteta, od spavanja, hranjenja, oblačenja uključujući i  upotrebu toaleta, do svakog procesa lične higijene – četkanja i češljanja kose, pranja zuba, brisanja nosa, kupanja, pranja kose, pranja ruku i umivanja lica. Kada se ovi procesi uvedu u senzitivnom periodu interesovanja, svako od ovih postignuća duž dugog puta do samostalnog staranja o sebi donosi veliku radost, ponos i samopouzdanje za dete mlađe od tri godine.

Odlomak iz knjige “Montesori od početka (dete kod kuće, od rođenja do treće godine)”

Lin Lilard Džesen, Pola Pouk Lilard (autor), Anđelija Jočić (prevod), Izdavač: Propolis Books

Ogroman i svavremen doprinos svim budućim roditeljima, vaspitačima, pedijatrijskim tehničarima, dadiljama i svima koji provode vreme sa bebom do njene navršene tri godine. Svima kojima je stalo da uspostave zdrav, trajan i odnos pun poverenja i uživanja sa svojom decom. Edukativni principi Marije Montesori prilagođeni bebama. Vodič za odgajanje smirene, sposobne i samopouzdane dece.

Pin It


Komentari

Komentarišite ovaj članak

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena.