Kako vidimo svet oko sebe

Da li je potrebno da deca nose naočare za zaštitu od sunca?

Po oftalmolološkim stavovima, oftalmološki zdravo dete ne treba da nosi naočare za zaštitu od sunca. Ako dete nema refrakcionu anomaliju (medju kojima je kratkovidost, dalekovidost, strabizam i dr) ili nedostatak pigmenta, nema potrebe za bilo kakvim naočarama. Jedino ona deca koja imaju nedostatak pigmenta, imaju potrebu za nošenjem naočara za zaštitu od sunca jer njima smeta veća količina svetlosti, koja dolazi do izražaja kada je sunčan dan i kada postoji odblesak od snega. Zašti ne treba deci stavljati naočare ako su oftalmološki zdravi? Upravo zato, jer je svetlost stimulus za vid. Oko je već samim tim što je zdravo, zaštićeno od veće količine svetlosti svojim prirodnim mehanizmima i tu zaista nema potrebe za bilo kakvom  zaštitim u smislu naočara.

Na šta je posebno potrebno obratiti pažnju kada je u pitanju dečiji vid?

Po svim pravilima u zapadnoj evropi, obavezno je da sva novorođena deca u određenom vremenskom periodu prođu kroz kompletan oftalmološki pregled. Kod nas se to, na žalost, kao potreba, samo delimično sprovodi, ali se iskreno nadam da će neko uvideti važnost ovakve vrste prevencije i oftalmološki pregled uvesti  kao obavezan pregled svake bebe, do godinu dana života, bez obzira na to da li dete ima ili nema upadljive oftalmološe promene. Zato veoma često imamo situaciju da postoje određeni propusti u tom najranijem uzrastu, iz jednostavnog razloga, jer deca ne odlaze, tj. roditelji ih ne odvode na pregled kod oftalmologa. To je ono čemu treba dati poseban akcenat, na ranoj oftalmološkoj dijagnostici sve novorođene dece. Već u prvim mesecima a najkasnije do kraja prve godine života, neophodno je da se svako dete pregleda oftalmološki, bez obzira da li se nešto primećuje spolja ili ne. Jer mnoge promene se ne mogu primetiti spolja,  one se otkrivaju tek kompletnim pregledom, što podrazumeva širenje zenica, pregled očnog dna, pregled dioptrije.

Koliko je oftalmološki pregled neprijatan za dete?

To je veoma lagan pregled. Najneprijatnije su kapljice koje se stavljaju u oko radi širenja zenica. Ali, to je samo jednokratno stavljanje kapljica, koje već posle dvadestak minuta, daje široku zenicu, gde može da se napravi uvid u oftalmološko stanje očiju deteta. Na ovakav način dobijamo odgovor da li to dete ima problem pa ga treba lečiti ili pratiti ili nema pa mu sledeći pregled treba zakazati između treće i četvrte godine. To bi se onda zvala dobra preventiva i izbegli bi situacije koje iznenade kako decu tako i roditelje, kada dete prvi put dodje na oftalmološki pregled pred upis u školu i shvati se da dete dobro ne vidi. Onda je propušteno optimalno vreme za primenu terapije. Važno je naglasiti da se kod deteta, vid razvija od rodjenja do treće godine života. Znači dete sa tri godine ima vid odraslog čoveka. Ako u tom periodu postoji određena prepreka koja sprečava normalan razvoj vida, a koju može da otkrije samo oftalmolog onda smo propustili idealni period za rehabilitaciju. Znači sve ostalo je nešto što pokušavamo da rehabilitujemo u mnogo težem objektivnom stanju. Ako roditelji nisu od strane pedijatra upućeni da potraže savet očnog lekara, neka samoinicijativno odvedu dete na pregled, jer se samo ovim pregledom može otkriti nešto što se „golim” okom ne može videti, ili jednostavno konstatovati da je sa njegovim vidom sve u redu.

Koje su najčešće anomalije kod male dece koje se ne mogu primetiti „golim” okom?

Najčešće anomalije kod dece koje u najranijem uzrastu ne možete da primetite „golim” okom su te refrakcione anomalije ili potreba za naočarama. Znači vi ne znate da li je dete kratkovido ili dalekovido, da li dete ima astigmatizam, dok se oftalmološki ne pregleda. U uzrastu od godinu dana dete vam sigurno ne može reći da dobro ne vidi. Ali kada se  uradi pregled, kod deteta se može najčešće može otrkiti dalekovidost ili vrlo retko visoka kratkovidost. Tada je potrebno prepisati odgovarajuću optičku korekciju a u tom uzrastu su naočare uobičajeno sredstvo. Procenat od 25 odsto nije zanemarljiv, jer 25 dece (od pregledanih 100) ima problem sa vidom. Upravo to je jedan od razloga zašto dete treba da se pregleda u prvoj godini života.

Predlaže se da se redovni oftalmološki pregled pravi u prvoj godini, između treće i četvrte i pred polazak u školu. To bi trebala da budu tri redovna oftalmološka pregleda. Dioptrija može da se pojavi tek u petoj godini. Pogotovo je važno da znaju, ako roditelji nose naočare, bliža rodbina nosi naočare da to obavezno mora da se kontroliše jer je nasledjivanje jedan od vrlo bitnih faktora. U smislu prenosa dioptrije na mlađe generacije. 

Da li vid može da se „popravi” ili „pokvari” nošenjem naočara?

Ne može! Kroz neodgovarajuće naočare čovek slabije vidi nego bez njih, kroz dogovarajuće naočare, čovek bolje vidi pod uslovom da ima dioptriju. Naočare kao sredstvo, ne menjaju ništa, jer onog trenutka kada se naočare skinu, vid je isti. Neće se nošenjem naočara niti „pokvariti” niti „popraviti” vid, jer one ne manjaju anomaliju već je samo koriguju. Anomalija tj. dalekovidost, kratkovidost i drugo, menjaju se samo na bazi rasta i razvoja oka i ništa drugo ne utiče na njihovu promenu, ni lekovi, ni vežbe, ni naočare. Znači, ne postoji način kojim mi, neoperativno, možemo da menjamo i usmeravamo razvoj dioptrije. Naočare su samo korektivno sredstvo, jer ako ih osoba nosi onda bolje vidi, pod uslovom da je dobro određena dioptrija. Ali još jednom treba naglasiti, oftalmološki pregled deteta u prvoj godini, kontrole između treće i četvrte i pred polazak u školi, neka bude obaveza roditelja, da bi svi mogli „mirno da spavamo” i bili sigurni da naša deca dobro vide.

Pin It


Komentari

Komentarišite ovaj članak

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena.