Ishrana malog bolesnika

Evo još jedne «slatke» muke za nas mame. Kako ostati principijelan kada nam naša mala čeda sa visokom temperaturom ili dijarejom (prolivom) traže slatkiše za užinu?

Bolest je stanje opšte «uzbune» u organizmu. Tada se odigrava jedan pravi «rat» oko preuzimanja dragocene teritorije – našeg tela i zdravlja. Sve naše odbrambene ćelije su aktivirane i neprestano u borbi. Povišenje temperature, apatija, gubitak apetita, pospanost… samo su neki od znakova kojima se telo bori i štedi energiju za bitke.

Najčešći uzroci bolesti kod dece su infektivnog porekla (virusi, bakterije, gljivice, paraziti), pa je razboljevanje u najbližoj vezi sa smanjenjem imuniteta. Jer, kada nema šta da nas brani, uvek ima šta da nas napadne. Dok je imunitet odraslih najčešće poljuljan stresom, umorom i nepravilnom ishranom, imunitet najmlađih najčešće zavisi od sna i ishrane.
Značaj ishrane
U dečjem uzrastu, ishrana nije samo izvor materija neophodnih za rast organizma (ili obnovu kod odraslih), već i skup esencijalnih materija koje poboljšavaju funkcionisanje celog tela, odnosno utiču na jačanje organizma. Dobro usklađen jelovnik ne služi samo u cilju rasta, nego i u cilju prevencije bolesti – i danas, i sutra, i u starosti.

Usklađivanje obroka sa dečjim potrebama i ukusom je teži deo posla. Postoje brojne knjige koje nude rešenja, kao i saveti pedijatara, pa je danas više nego lako da se dete ispravno i izbalansirano hrani.

Ne mogu da jedem…
Ali, problem nastupa kada se dete razboli – kada izgubi apetit, povraća, ima dijareju, temperaturu… U tim akutnim stanjima, potrebno je voditi računa o nadoknadi tečnosti. Tada dete najčešće odbija hranu, ali što se tiče tečnosti, tu roditelji moraju da budu uporni (voda i nezaslađen čaj su najbolji izbor). Dobro hidrirano dete će se lakše i brže izboriti sa opakim napadačima.

U drugoj fazi bolesti (osim ako se radi o crevnoj infekciji, kada je važno pridržavati se propisane dijete), hidriranje može da se nastavi ceđenim sokovima od pomorandže, limuna, šargarepe, kivija (bilo bi dobro izbegavati veštačke sokove – zbog aditiva i konzervansa, koji u periodu «opšte borbe» samo dodatno opterećuju organizam). Trećeg, četvrtog dana bolesti mogu da se dodaju probiotici (jogurt), pomešani sa suvim voćem, orašastim plodovima i žitaricama. Svih dana bolesti se preporučuje nemasna pileća supa i obilje zelenog povrća.

Šta izabrati?
U stanju zabrinutosti zbog detetove bolesti, najgore što možemo da uradimo jeste da besomučno lutamo po pijaci, tražeći egzotično voće i povrće.

Kao što su stari mudraci govorili: «Lek ti je ispred nosa», tako i biva. Na pijačnim tezgama možete da nađete namirnice u skladu sa godišnjim dobom i područjem.

Umesto da tražite najlepše plodove, tražite obične, neupadljivog izgleda. Voće i povrće savršenog izgleda je prošlo pravu hemijsku golgotu.

Umesto toga, razmišljajte o bojama. Boje duge u tanjiru ozdravljuju.

Beta karoten, koji namirnicama daje narandžastu boju – sadrži šargarepa, bundeva, pomorandža.

Likopen – crveni biljni pigment je sastojak paradajza i paprike.

Lutein i hlorofil, odnosno zelenu boju zdravlja imaju spanać, blitva, brokula.

Antocijan – ljubičasti pigment sadrži plavi patlidžan i radič (vrsta salate).

Sve pomenute materije čine grupu polifenola i osnovni im je zadatak jačanje imuniteta i odbrana od mikroorganizama.

Probiotici
Probiotici su «dobre bakterije», koje čuvaju i obnavljaju našu crevnu floru. Njihov najbolji izvor je jogurt. S obzirom da temperatura uništava mlečne fermente, drugi mlečni proizvodi su obično osiromašeni probioticima. U kombinaciji sa integralnim žitaricama, suvim voćem i orašastim plodovima, obezbeđeni su i vitamini B grupe, gvožđe, kalcijum, magnezijum… koji zajedno jačaju i podižu oslabljen organizam u toku i posle bolesti.

Ne preporučuje se…
Treba izbegavati slatkiše, grickalice, slatke i gazirane napitke – zbog loših nutritivnih i energetskih karakteristika. Oni zbog načina pripreme sadrže zasićene masti, proste šećere, konzervanse, aditive, soli… Svi ovi nusprodukti su neprijatelji kako dečjem, tako i odraslom organizmu. I to ne samo u stanju akutne bolesti, već i najvećeg zdravlja. Naravno, pažnja i ljubav su ipak na prvom mestu – kako preventivnih, tako i lekovitih «životnih namirnica».

dr Rijalda Ostojić

Pin It


Komentari

Komentarišite ovaj članak

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena.