Ishrana majke u trudnoći i tokom dojenja značajno utiče na formiranje bebinog čula ukusa

Želite da vaše dete voli povrće? Počnite rano. Veoma rano. Istraživanja pokazuju da hrana koju žena jede tokom trudnoće ne samo da hrani njenu bebu u stomaku, već može i u kasnijem životu itekako uticati na formiranje detetovih navika u ishrani.

Postoje brojne neverovatne činjenice vezane za trudnoću, a ovo je još jedna od njih. U 21. nedelji nakon začeća, kod bebe je već počeo razvitak njenog čula ukusa. Beba koja raste u maminom stomaku svakodnevno guta malu količinu plodove vode. Ova tečnost koja okružuje bebu ustvari ima „aromu“, ukus i miris hrane i pića koju je majka konzumirala poslednjih nekoliko sati.

„Namirnice kao što su vanila, šargarepa, beli luk, anis, nana – imaju jak i vrlo specifičan miris i ukus. Međutim, to su samo neki od ukusa koji dospevaju u amnionsku tečnost (plodovu vodu) ili u majčino mleko“ – kaže Džuli Menela, koja proučava razvoj čula ukusa kod dece u Monela centru za ispitivanja čula (Monell Chemical Senses Center). Zapravo, Menela kaže da nema ni jednog ukusa koji su oni otkrili a da se ne pojavljuje u uterusu.

Miris amnionske tečnosti

Da bi utvrdili da li se arome prenose sa majke na dete putem amnionske tečnosti, istraživači su jednog grupi trudnica davali kapsule sa belim lukom, a drugoj grupu kapsule sa šećerom pre nego što su uzeli rutinski uzorak amnionske tečnosti – a onda su pitali ljude da pomirišu uzorke.

„I bilo je lako“, kaže Menela.

„Učesnici u istraživanju su lako mogli da razlikuju uzorke amnionske tečnosti i da pogode koje su žene jele beli luk“. „Osetljivost na ukus određene hrane zapravo 90% zavisi od njenog mirisa“, dodala je ona.

Menela ističe da je ideju dobila od farmera koji se bave proizvodnjom mlečnih proizvoda, a koji su radili istraživanje o tome kako ishrana krava utiče na ukus njihovog mleka. Krave koje pasu divlji beli i crni luk i one koje žive u štalama i jedu drugačiju hranu, proizvode mleko sa različitim ukusima.

Iako amnionska tečnost i majčino mleko nisu jedini faktori koji utiču na formiranje čula ukusa i preferiranje određene vrste hrane kod dece, ipak je važno napomenuti da se čulo ukusa najintenzivnije razvija pre rođenja deteta i tokom perioda dojenja. To može rezultirati da dete preferira određene vrste hrane tokom celog života. Drugim rečima, ako jedete brokoli dok ste trudni, postoji mnogo veća šansa da će i vaša beba voleti da jede brokoli.

Menela dodaje da je ovo najpre uočeno kod zečeva, tako da je ona odlučila da uradi isti test kod beba – sa šargarepama. Trudne žene su podeljene u tri grupe. Jednu grupu su zamolili da pije sok od šargarepe svakog dana u toku trudnoće, drugu grupu u toku perioda dojenja, a treću grupu da potpuno izbegava konzumiranje šargarepe. Zatim, kada su bebe počele da jedu čvrstu hranu, istraživači su ih hranili žitaricama koje su napravljene sa vodom ili sa sokom od šargarepe i zabeležili su njihove reakcije.

Upoznavanje beba sa kulturom ishrane

„I baš kao i evropski zec, bebe koje su upoznale ukus šargarepe još preko amnionske tečnosti ili preko majčinog mleka, radije su jele žitarice pripremljene sa sokom od šargarepe nego one sa vodom. A kada smo analizirali video zapise, bebe su imale manje negativnih izraza lica dok su jele žitarice sa ukusom šargarepe.  Na ovaj način bebe razvijaju svoja čula“, tvrdi Menela.

„Obzirom da majke hrane svoju decu onim što i one same jedu, ovo je potpuno prirodan način predstavljanja hrane i određenih ukusa bebama, koje bi one trebalo da uvrste u svoju kulturu ishrane. Svaka beba individualno ima svoje jedinstveno iskustvo, koje se menja iz sata u sat, iz dana u dan, iz meseca u mesec. Nagon za hranom je taj koji omogućava toliko puno informacija bebi o tome kakva je to hrana u kojoj njena porodica uživa i koju voli“ – kaže Menela.

Usađivanje ljubavi prema kineskim ukusima pre rođenja

Istu ideju je dobila i Metil Lau, razmišljajući o tome „kako to da deca u drugim kulturama jedu hranu koja je začinjena, gorka ili ima jak ukus?“. Ova Amerikanka kineskog porekla, koja se takođe bavi naučnim istraživanjim raznih faktora koji utiču na rast i razvoj beba i dece, naglašava  da većina američke dece odrasta konzumirajući hranu za koju ona tvrdi na je nikada ne bi probala.

„Moji roditelji su odlični kuvari – oni kuvaju hranu poput konzerviranih ostriga. Uvek sam se pitala kako sam bila u stanju da odrastam uz gorko povrće kao što su kelj i blitva i hrana poput đumbira“, kaže Lau.

Dok je bila trudna, svesno je pokušavala da pruži svojoj bebi sve ukuse koje je ona volela iz svoje tradicionalne kineske kuhinje. Ona se nada da će njena beba kada poraste, voleti hranu različitih ukusa.

„Stvarno sam iznenađena da moje dete danas uživa u hrani u kojoj uživa i ostatak porodice“, kaže Lau.

Linda Bartošuk, direktor Centra za ukus i miris (Center for Smell and Taste) pri Univerzitetu u Floridi, kaže da su bebe rođene sa osećajem za nekoliko jakih ukusa. Ona potvrđuje da Menelin rad jasno pokazuje da rano izlaganje ukusima, kako pre tako i posle rođenja, može uticati na to da deca prihvate raznolike ukuse. „Kada se deca ovako rano izlažu raznovrsnim ukusima, ona će kasnije tokom života lako prihvatati i ukuse novih vrsta hrane“.

Na kraju, Džuli Manela priznaje da će mnogi mališani i dalje imati kiseo izraz lica dok jedu brokoli, bez obzira na to koliko je ovo povrće često bilo na jelovniku majke tokom trudnoće i dojenja.

„I možda im se ukus brokolija nikada neće ni dopasti. Međutim, potpuno je jasno da će dete čija je majka tokom trudnoće jela brokoli, mnogo lakše prihvatiti ukus ovog povrća od dece čije majke dok su bile u drugom stanju nisu konzumirale brokoli. Osim toga, roditelji treba da budu uporni i da pri uvođenju čvrste hrane u ishranu, nastave da maloj deci nude hranu najraznovrsnijih ukusa, jer je to najbolji način da jelovnik deteta kasnije bude što bogatiji“ – zaključuje Manela.

Pin It


Komentari

Komentarišite ovaj članak

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena.