Hvalisanje kod dece

Ako uočite da se dete preterano hvali ili „izmišlja“ priče o vlastitoj snazi, moći, neverovatnim događajima u kojima je bilo akter, i to radi pred „publikom“, radi se o hvalisavom detetu.

hvalisanje kod dece

Mlađa deca se drugoj deci hvale i preteruju sa nerealnim pričama na očigledan i iracionalan način, tako da je roditeljima, vaspitačima i odraslima jasno da se radi o pruveličavanju koje je lako uočiti i decu konfrontirati s tim da to nije istina (npr. „tata ga je dovezao u vrtić raketom…“ ) Međutim, na starijem uzrastu hvalisanje dece je suptilnije,  pa se govori o vilama, bogatstvu, „besnim“ kolima.. Ukoliko se sa preterivanjima nastavi i u pubertetu, trebalo bi razmišljati o „dubljim’ korenima i  stručnoj pomoći.

Dečaci su skloniji hvalisanju u odnosu na devojcice, jer su motivisaniji da pokazu sopstvenu moć, snagu i sposobnosti zbog društvene uloge i očekivanja da budu jaki i moćni. S druge strane traže način kako bi impresionirali drugu decu, a naročito devojčice. Ukoliko okolina (druga deca) poveruje u „prazne priče“ i dobiju pozitivnu povratnu informaciju, npr. divljenje i popularnost, želja za daljim hvalisanjem raste. Problem nastaje kada reakcija „publike“ izostane, pa  naraste bes, ljutnja, povlačenje i suočavanje sa sopstvenom nesigurnošću.

Nesigurnost i manjak samopouzdanja deteta su glavni „krivci“ za hvalisanje. Mališan bi hteo da bude ono što nije, ono o čemu mašta, da bude snažniji, moćniji, jači, bogatiji, da roditelji budu posebni i da se bave specijalnim zanimanjima…Ono pokušava  da bude drugačije, pokušava da prikrije neki svoj nedostatak ili procenjuje da su druga deca „bolja“ od njega, pa izmišljenom „realnošću“ kompenzuje sopstvene realne ili nerealne nedostatke. Hvalisanjem podiže samopouzdanje i status u svom okruženju, međutim „ranjivo samopouzdanje „ je na „staklenim nogama“, ne potiče iz samog deteta i njegovih sposobnosti i doživljaja sebe, te je samim tim krhko i lomljivo.

Karakteristično je da deca koja se stalno hvale imaju dozu teatralnosti sa ciljem da impresioniraju okolinu, stalno su gladna pažnje, podrške i priznanja. Misle da moraju da izmišljaju, da budu posebna i interesantna da bi ih okolina prihvatila. Ako druga deca prepoznaju nerealnost priča i ignorišu ih, potreba za hvalisanjem će biti manje izražena.

Kada kažemo da je neko samopouzdan, to znači da ima pozitivnu i realnu sliku o sebi. Samopouzdanje pomaže deci da realizuju svoje potencijale, kao i da se odupru nekim zamkama, najčešće vezanim za korišćenje moderne tehnologije. Zato omogućite deci da se dokažu u realnim situacijama tipa sporta, plesa, glume, šaha, planinarenja, učenja jezika.. jako je važno da se dete oseća jako bar u jednoj aktivnosti koja ce na zdrav način hraniti njegovo samopouzdanje.

Prihvatite dete sa svim vrlinama i manama. Niko nije savršen, pa ni vi. Pokažite da ga volite i prihvatate, bez obzira na „greške“koje pravi. One su tu da bi se ispravljale.

Nemojte smatrati da je „dobro“samo po sebi dato, a vašu paznju da usmeravate na ono što nije dobro. Obezbedite deci „zdravo“ okruženje koje ne veruje „praznim pričama“. Pokažite svojim stavom da cenite iskrenost i poverenje.

Hvalisanje se bitno razlikuje od laganja. Za razliku od hvalisanja kojim dete prikriva osećanje niže vrednosti, laganje predstavlja svesnu obmanu roditelja ili okoline u cilju izbegavanja kazne ili neprijatne istine.

Marijana PetrovićAutor: Marijana Petrović

diplomirani psiholog, specijalista medicinske psihologije.

Uže područje rada – deca, adolescenti i porodica.
Od stručnih edukacija ima završenu psihoanalitički orjentisanu psihoterapiju dece i adolescenata, mentalnu higijenu razvojnog doba, osnove porodične kao i REBT terapije namenjene deci i adolsecentima.
Preko dvadeset godina radila na Vojnomedicinskoj akademijina Kabinetu za psihijatriju i Dečjem dispanzeru.
Stručni je saradnik i autor psihoedukativnih članaka u časopisima „Moj pedijatar“ i „Zdravo dete“ i "Pedijatar"

Kontakt telefon: 063/80-74-958

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA