Hidrocefalus

Termin potiče od grčkih reči “hydro” što znači “voda” i “cephalus” što znači glava, tako da se i u našem narodu ponekada spominje kao “vodena glava”. Hidrocefalus nije jedna bolest, već naziv za grupu stanja koja karakteriše povećana količina moždane, tzv. cerebrospinalne, tečnosti, tj. likvora.

hidrocefalus

Najčešće se javlja kod odojčadi i dece, sa učestalošću od oko 1 na 500 živorođene dece, mada se može javiti i kod odraslih, najčešće zbog tumora mozga, nakon trauma glave, zapaljenja moždanica…

Malo anatomije…

Ljudski mozak sastoji se od velikog mozga, moždanog stabla i malog mozga. Veliki mozak ispunjava najveći deo lobanjske duplje i nadvija se nad moždanim stablom kao krošnja. Na moždano stablo nastavlja se kičmena moždina smeštena u kanalu kičmenog stuba. Mali mozak nalazi se iza moždanog stabla, a ispod velikog mozga, u potiljačnom delu lobanjske duplje. U moždanom tkivu krije se sistem “šupljina”, tj. moždanih komora. Ima ih četiri i međusobno su povezane sistemom kanala i otvora. Moždane komore su mesta gde nastaje najveći deo cerebrospinalne tečnosti, koja zatim kroz pomenute kanale i otvore cirkuliše od najvećih, tzv. bočnih komora, u velikom mozgu, kroz treću i četvrtu komoru, a zatim “napušta” unutrašnjost moždanog tkiva i “izlazi” u prostor između površine mozga i njegovog omotača. Ovaj prostor naziva se subarahnoidalni prostor, prostire se oko mozga i kičmene moždine i ispunjen je likvorom. U njega su uronjeni “prstoliki” izraštaji krvnih sudova ( vena ) koji apsorbuju “višak” likvora, održavajući njegovu količinu stalnom.

Uloga cerebrospinalne tečnosti

Zahvaljujući prisustvu likvora, mozak „pluta” u lobanjskoj duplji, umesto da se po njoj slobodno premešta pod uticajem gravitacije ( što bi bilo prilično rizično za organ od takvog značaja ). Cerebrospinalna tečnost štiti osetljivo moždano tkivo od dejstva mehaničke sile, ublažavajući je, u njoj se nalaze brojni hormoni i hranljive materije, uklanjaju se štetni proizvodi metabolizma…

Zašto nastaje hidrocefalus?

Stvaranje i resorpcija likvora su procesi koji su normalno u dinamičkoj ravnoteži, čime se ukupna količina održava na relativno konstantnom nivou. Do povećanja količine cerebrospinalne tečnosti najčešće dolazi zbog poremećene cirkulacije i apsorpcije, a znatno ređe zbog povećanog stvaranja likvora. Krajnji rezultat je povećanje zapremine tečnosti u zatvorenoj lobanjskoj duplji, što može dovesti do oštećenja moždanog tkiva zbog direktnog pritiska prepunjenih moždanih šupljina, kao i zbog otežane i neadekvatne cirkulacije krvi ( i krvni sudovi su izloženi povećanom pritisku, tj. pritisnuti! ).

U zavisnosti od toga da li je osnovni poremećaj u cirkulisanju likvora ili u njegovoj apsorpciji, hidrocefalus se deli na dva osnovna tipa:

1.      opstruktivni ili nekomunikantni – kod ovog tipa hidrocefalusa postoji prepreka u toku likvora kroz moždane komore; može nastati zbog suženja kanala koji povezuje treću i četvrtu moždanu komoru, u sklopu nekih naslednih oboljenja i urođenih anatomskih anomalija ( Arnold Chiari malformacija, Dandy Walkerov sindrom itd ), kao posledica meningitisa u novorođenačkom periodu, krvarenja u predelu moždanih komora ( čemu su prevremeno rođene bebe sklone ), nakon nekih infekcija u toku trudnoće…

2.      neopstruktivni ili komunikantni – „prstoliki izraštaji” vena su „zapušeni”, pa ne mogu da apsorbuju likvor; često je prouzrokovan krvarenjem u moždane komore i subarahnoidalni prostor kod prevremeno rođene dece, bakterijskim meningitisom ( tuberkuloznim ili pneumokoknim ), nekim infekcijama u toku trudnoće…

Kako se manifestuje?

Klinička slika hidrocefalusa zavisi od uzrasta deteta, uzroka koji je doveo do poremećaja, kao  i trajanja i brzine povećanja pritiska u lobanji. Kod odojčeta kosti lobanje još nisu srasle, pa je najupečatljiviji znak ubrzan rast glavice, što pedijatri prate merenjem obima glave pri sistematskim pregledima. Prednja fontanela je široko otvorena i ispupčena, čelo je  široko, a vene poglavine naglašene. U težim slučajevima može biti prisutan „znak zalazećeg sunca” – oči gledaju nadole, a između gornjeg očnog kapka i dužice oka vidi se neuobičajeno veliki deo beonjače.

Kod starije dece manifestacije hidrocefalusa su manje specifične – česte su promene ponašanja, iritabilnost, letargija, slab apetit, povraćanje i glavobolja.

Uz navedene, obično su prisutni i drugi simptomi i znaci bolesti, specifični za sam uzrok poremećaja.

Pažljivo uzeta anamneza i detaljan pedijatrijski pregled obično su dovoljni da bi se posumnjalo na postojanje ovog poremećaja, a dijagnoza se potvrđuje nekom od vizualizacionih metoda -  ukoliko se radi o odojčetu kod koga je fontanela još uvek otvorena to se može učiniti ultrazvučnim pregledom, a kod starije dece potreban je skener ili magnetna rezonanca mozga. Znatno veći dijagnostički problem predstavlja otkrivanje uzroka hidrocefalusa, neophodan je multidisciplinarni pristup, tj. saradnja lekara specijalista iz različitih oblasti – neurologa, oftalmologa, neurohirurga itd, kao i primena sofisticiranih medicinskih dijagnostičkih sredstava. Nažalost, i pored svih uloženih napora, uzrok često ostane nepoznat.

Terapija i prognoza

U najvećem broju slučajeva neophodna je ugradnja tzv. šanta – silikonske „cevčice” sa ugrađenim „ventilom” čiji se jedan kraj postavlja u bočnu moždanu komoru, a drugi najčešće u stomačnu šupljinu ( tada govorimo o ventrikuloperitonealnom šantu ), sa ciljem da se ukloni višak tečnosti i time spreči povećanje pritiska u lobanjskoj duplji. Procedura postavljanja šanta nije komplikovana, ali se komplikacije obično javljaju kasnije u vidu zapušenja šanta, infekcije…

U jednom broju slučajeva primenljive su endoskopske procedure, kada se u moždane komore uvodi tanak fiberoptički instrument – endoskop ( instrument koji sadrži „kamericu” ), kojim se direktno otklanja prepreka toku likvora. U ovom slučaju nije potrebna ugradnja šanta, čime se ostvaruje bolji kvalitet života posle intervencije.

Lekovi koji se koriste u terapiji hidrocefalusa dovode do kratkotrajnog i delimičnog poboljšanja, pa se koriste samo kao dodatak lečenju.

Prognoza zavisi, pre svega, od uzroka hidrocefalusa i prisustva udruženih poremećaja. Od velike je važnosti da se lečenje započne što ranije, da bi se sprečilo značajnije oštećenje moždanog tkiva. Na taj način, velikom broju dece omogućava se skoro potpuno normalan razvoj, uz dostizanje prosečne ili čak natprosečne inteligencije, i uz prisustvo blažih smetnji, npr. problema sa vidom, nespretnosti, otežane koordinacije… Nelečeni hidrocefalus doveo bi do teškog oštećenja i pomeranja moždanog tkiva, što bi u većini slučajeva bilo fatalno.

Dr Ivana Veljić

Pin It

  1. moj sincic sada od 6godina ima hidrocefalus,vec 5godina smo u tirsovoj kod profesora dimitrijevica,hvala bogu nikada nije imao komplikacije igrom slucaja u 7meseci otkrila sam da mi dete nemoze stati na noge,odvela ga kod pedijatra sve je uredu kazu,odvedem ga kod fizijatra koji mi je stric on me hitno uputi u tirsovu i eto sada smo tamo,redovno radimo skenere glave i eeg rezultati pokazuju da je u jako losem stanju ali mom Luki hvala dragom Bogu nista nefali sasvim normalno i zdravo dete kao da neboluje od te bolesti…videcemo za dalje kod doktorke Raicevic dmo isli i ona je rekla da za sada necemo nikakvu intervenciju raditi ali za dalje neznam…eto ja sam htela deo moje price da podelim sa vama….s postovanjem Maja Colic

    • Dali postoi mogucnost da djeca sa hidrocefalusom koi nije operisan da zive..moj sin ima tri godine ima hidrocepalus koji se nemoze operisat,,on je zasad dobro ustaje hoda uz stvari neprica ima proglema sa psihickim i motorickim poteskoce,,redovne kotrole obavlja ide na fizikalne vjezbe..hvala puno

      • Postoje različite vrste hidrocefalusa, a ima dece koja žive i bez operacije. Ipak, sve detalje vezane za bolest Vašeg deteta treba razmotriti sa neurologom koji prati dete. Zaista je nemoguće komentarisati ovako složen problem bez praćenja deteta.

  2. Moja djevojčica sada ima 9 godina, šunt je ugrađen kada je imala 45 dana u Sarajevu. Imala je intrakranijalno krvarenje III stepena, ali nikada nismo saznali od čega je to krvarenje nastalo. Do današnjeg dana nema hvala Bogu nikakvih komplikacija, odličan je učenik, govori i engleski jezik, završila je i prvu godinu glume, tako da mogu da kažem da je za sada hvala Bogu sve dobro. Međutim mene interesuje da li taj “šunt” može biti izvađen, odnosno do kada ona to treba da nosi. Rođena na vrijeme carskim rezom, imala 4,5 kg, sasvim zdrava beba. Jer koliko god da je ona dobro toliko ja svakodnevno razmišljam do kada će to da traje.
    Alisa BiH

    • Prvi korak je da dete pregleda pedijatar – neurolog. Sledeći korak je pregled kod neurohiriga (najbolje bi bilo da to bude isti lekar koji je ukradio VP šant), pa onda da se vidi šta dalje da se radi.

      ODLIČNA vest je da imate sjajno dete!

  3. U 30.tjednu trudnoće otkriveno mi je da bebica ima kongenitalni hidrocefalus, te da ima otvoren dio kralješnice.., zanima me kolika je vjerojatnost da se to može riješiti operacijom poslije poroda, te kakve su posljedice poslije ako beba preživi jer doktori daju 50% da preživi?

    • To je zaista nemoguće precizno prognozirati pre nego se beba rodi. Svakako je važno znati o čemu se radi i pre porodjaja, ali se svi detalji sagledavaju tek posle rodjenja, pa ćete tada imati sve potrebne informacije

Komentarišite ovaj članak

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena.

*