Disgrafija

Prepoznajte disgrafiju i pomozite detetu
Disgrafija je nesposobnost deteta da savlada veštinu pisanja. Teškoće, odnosno greške nisu povezane sa neznanjem pravopisa , a prisutne su bez obzira na pravilan intelektualni razvoj deteta, dobar sluh i vid.

disgrafija-417.jpg

Već u predškolskom uzrastu možemo predvideti da li bi dete moglo imati problem sa pisanjem i čitanjem, i to kroz ispitivanje glasovne analize i sinteze.Ako dete ne uspe da prepozna glas od sloga i ne uspe da spoji određene glasove u reč,moguće je da će imati poteškoće u pisanju i čitanju.Za pravilno pisanje i čitanje potreban je pravilan i razvijen usmeni govor, razumevanje pročitanog i povezivanje sa izgovorenim.Kod dece je bitno stimulisati razvoj govora (funkcije analize i sinteze), razvoj vizuelne percepcije, motorike, memorije, grafomotorike i pažnje.

Pisanje je složen proces koji integriše sve moždane funkcije.Prva funkcija koja se uključuje u toku pisanja je dobar fonemski sluh, kao i fonematska percepcija koja pomaže pri uočavanju redosleda i položaja glasova u rečima. Zatim je potrebno svaki glas vezati za slovo te je vizuelna percepcija i memorija pored poznavanja slova jako bitna. Završna faza podrazumeva čitko pisanje slova uz dobro izdiferenciranu finu motoriku prstiju i šake tj.grafomotoriku.Kod neke dece sa teškoćama u pisanju uočavaju se znaci hiperaktivnosti i emocionalne nestabilnosti. Pisanje nije mehaničko, već oblik i veličina slova proizlaze iz emocionalnog i psihičkog stanja osobe koja piše. Na izgradnju rukopisa takođe utiče i priprema ruke i vidne kontrole u predškolskom periodu, nivo psihomotornog razvoja. Dete treba učiti da pravilno drži olovku, da ne pritiska dok crta, da pravi oblike od plastelina, seče makazicama papir, da spaja linije i da to bude osmišljeno kroz igru -jer tako najbolje uči. Pravilan govor je prvi uslov za sprečavanje poremećaja pisanja i čitanja. Važno je razviti pravilnu artikulaciju (izgovor glasova) njihovo razlikovanje po zvučnosti i mestu stvaranja, razviti pažnju i slušno pamćenje.Posebno je važno da dete shvati svoju telesnu šemu i prostorne odnose :gore-dole, desno-levo, unutra-spolja, ispred-iza, ispod-iznad, u, na, pored, između. Prostorno-vremenski redosled je takođe bitan: razumevanje šeme dana, dana u nedelji, meseci u godini, godišnja doba. Stimulisati razvoj motorike prstiju: skupljanje sitnih predmeta sa stola pomoću dva prsta, konstruisanje raznih figurica i slika od štapića, koristiti papir i olovku -precrtavati, spajati tačkice, bojiti i docrtavati .Što je rečnik deteta bogatiji i razvijenija gramatička strana govora, veština pisanja i čitanja će se brže razviti.Razvojni poremećaji pisanja (razvojne disgrafije) dele se na:vizuelne, auditivne, jezičke i grafomotorne.Većina prvaka tiho izgovara svaku reč pri pisanju, jer im to pomaže da provere glasovnu strukturu reči. Ako je izgovor glasova nepravilan, dete će ga automatski primeniti u pisanju. Nedovoljna motorna spretnost ruku i prstiju i vidno-motorna koordinacija pokreta takođe predstavlja izuzetne teškoće u pisanju. Dete piše ispod ili iznad linije , slova su ćoškasta. Pisanje je u početku lepo, ali sporo, dete se brzo zamara ima bol u ruci, te rukopis postaje sve ružniji. Spremnost deteta za pisanje može se proveriti u vrtiću, pred polazak u školu, a najbolje je krajem prvog meseca od početka školske godine, nakon adaptacije deteta na školske uslove.Najjednostavniji oblik je prepis, prepisivanje sa štampanog teksta na pisani ili obrnuto.Uspešnost je uslovljena vizuelnom i grafomotornom razvijenošću. Pisanje po diktatu je složenija vrsta pisanja jer uključuje i slušnu kontrolu, posebno fonemski sluh. Dete prvo mora da čuje diktirani sadržaj , da ga zapamti i prati svojim unutrašnjim govorom. Pisaće slova onako kako ih izgovara i oblikovati prema dozrelosti prostorne orjentacije. Složenija vrsta pisanja obuhvata: opisivanje jedne ili više slika u nizu, dogadjaja, pisanja na zadatu temu i kreativno pisanje. Njihova realizacija pored opisane fiziološke osnove zavisi još i od intelektualnih sposobnosti i jezičke razvijenosti.Zadatak roditelja je da učvršćuje veštine koje dete postepeno usvaja, tako što će se u radosnoj i opuštenoj atmosferi potpuno posvetiti detetu oko sat vremena dnevno. Ne treba da obavljaju zadatak umesto njega, ne uporedjivati ga sa drugom decom, već ga podržavati, upućivati i pohvaljivati. Treba obezbediti korisne i zanimljive materijale za vežbanje kod kuće kako bi na maštovit i kreativan način pretvorili svaku vežbu u zabavnu igru.

Radmila Čvorović, diplomirani logoped

Pin It

Komentarišite ovaj članak

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena.

*