Da li zdravo hranimo decu?

Prezentovani rezultati nacionalnog istraživanja – da li zdravo hranimo decu
Istraživanje je pokazalo da deca iz urbanih sredina nešto kasnije počinju da konzumiraju grickalice, slatkiše i brzu hranu, u odnosu na vršnjake iz ruralnih krajeva. Zaposlene mame, očekivano, češće posežu za lako dostupnom hranom

GRICKALICE I SLATKIŠI PRE PRVOG ROĐENDANA

Slatkiše i grickalice deca u Srbiji uveliko jedu sa 11 meseci-praktično dok još nisu ni prohodala. Nešto kasnije, kada napune 16 meseci, roditelji ih hrane sa roštiljem, pomfritom i picom.

Ovi zabrinjavajući podaci rezultat su nacionalnog istraživanja na temu da li zdravo hranimo decu uzrasta do tri godine, koje je obuhvatilo 500 mama iz svih krajeva Srbije.

Na inicijativu Humane, proizvođača dečije hrane, istraživanje je, povodom 1.juna Svetskog dana roditelja, sprovela agencija Masmi. Rezultati su prezentovani na druženju “Humana mama zna šta je zdrava hrana”.

Davanje slatkiša, grickalica i brze hrane deci je opasno i neprihvatljivo

goran-vukomanovic pedijatarPrema rečima dr Gorana Vukomanovića, pedijatra Dečije univerzitetske klinike Tiršova studija je temeljno sprovedena, i pokazala je iznenađujuće rezultate.

“Očigledan je nedostatak u edukaciji majki u pogledu ishrane beba u prvim godinama života. Zabrinjavajuće je prerano i prečesto uvođenje slatkiša i grickalica u ishranu beba. Podatak da 69% majki mališanima daje da probaju gazirana pića pre navršenih 17 meseci je zaista za veliku brigu, imajući u vidu brojne nezdrave efekte gaziranih napitaka kod dece”, ističe dr Vukomanović.

On dodaje da je davanje ovih vrsta namirnica tako maloj deci neprihvatljivo, rano i opasno. Naš istaknuti pedijatar pojasnio je i da bi pored prevencije uvođenja nezdrave hrane, pažnju trebalo posvetiti prevenciji preranog uvođenja kravljeg mleka. Ono, kakao kaže dr Vukomanović, nije preporučljivo za ishranu dece mlađe od tri godine.

Majke nemaju saznanja o pravilnom trajanju dojenja

Kada je reč o dojenju, istraživanje je pokazalo da je većina majki (9 od deset majki) dojila decu u nekom periodu njihovog razvoja, kao i da prepoznaje značaj i benefite ove vrste ishrane. Gotovo sve učesnice u istraživanju (98%) smatraju da je dojenje zdravo, dok jedna četvrtina njih veruje da ono pomaže u zbližavanju majke i deteta.

Ipak, većina ispitanica prekinula je dojenje pre nego što im je dete navršilo sedam meseci (oko 54%).

“Jasno je da majke nemaju svest o neposrednim i udaljenim prednostima majčinog mleka, ali ni saznanja o pravilnom trajanju dojenja. Preporuka Svetske zdravstvene organizacije i većine pedijatrijskih udruženja i regulatornih tela Eropske unije i SAD glasi da je dojenje u prvih 6 meseci života najbolje za bebu. Takođe, sasvim je jasno da bebe treba dojiti barem prvih 12 meseci, a još bolje ako se dojenje produži i u drugoj godini života”, osvrnuo se na rezultate istraživanje dr Vukomanović.

Podatak da 59% majki decu uopšte nije dojilo ili prestalo da doji usled nedostatka mleka, pedijatar, objašnjava nedovoljnom edukacijom majki.

“Nedostatak majčinog mleka je retka medicinska indikacija. Mislim daje i ovde nedovoljna informisanost, zapravo neznanje glavni uzrok za prekid dojenja”, podvlači dr Vukomanović.

Istraživanje je pokazalo i da većina mama  (62%) u Srbiji koristi adaptirano mleko u ishrani dece, bilo kao dopunu dojenju (40%) ili kao osnov ishrane (22%).Njih oko 38% nikada nije koristilo bebi formule u ishrani mališana. To su majke koje hrane ili su hranile decu isključivo svojim mlekom.

Čvrsta hrana oko šestog meseca

Period pre šestog meseca meseca, otkrile su ispitanice, za većinu majki (63%) je preloman trenutak kada prvi put uvode čvrstu hranu – počinju najčešće sa šargarepom (49%), jabukom (38%) i krompirom (38%).

U svakodnevnoj ishrani mališana najviše je zastupljeno voće i povrće (37%), nešto manje mlečni proizvodi (30%) i meso (26%), dok slatkiši, grickalice i brza hrana čine oko 7 % dečije ishrane. Riba je, s druge strane, mnogo manje zastupljena. Samo 12% najmlađih ribu jede češće od jednom nedeljno.

Istraživanje je pokazalo da deca iz urbanih sredina nešto kasnije počinju da konzumiraju grickalice, slatkiše i brzu hranu, u odnosu na vršnjake iz ruralnih krajeva. Zaposlene mame, očekivano, češće posežu za lako dostupnom hranom.

Rezultati istraživanja:

Sta jedu deca u Srbiji_izvestaj istrazivanja_HumanaMama

Podeli:

Komentari

  1. Dobar dan,
    Mene zanima kada bebi mozemo da pocnemo da dajemo kakao i na koji nacin?Beba ima 11 meseci i raznovrsnu ishranu,lepo napreduje,zdrava je,ali nam je gvozdje malo nisko,pa smo hteli da probamo i kakao,ako je primereno uzrastu…

    Odgovori na komentar
    • NIJE primereno uzrastu i našem podneblju.

      Kad dete “zagazi” u drugu godinu života se može probati davanje ORGANSKOG kakaoa, sa mlekom, ali samo ponekad.
      Ako se beba mršti i neće da ga uzima – NE mora.

      Odgovori na komentar

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA