Azbuka medicine – slovo A

A kao…
Anamneza je ustvari usmereni, unapred utvrđeni intervju koji lekar vodi u susretu sa pacijentom. Pacijenti zbog anamneze često zaključe da je lekar ljubopitljiv čovek uskih, a nekad i nepoželjnih interesovanja. Ma koliko se poznavali, on uvek ista pitanja postavlja..

a

Stariji lekari često studentima medicine napominju da je dobro uzeta ( a misle pod tim vođena) anamneza, pola dijagnoze . Onda ovi to ponavljaju svojim studentima, ili u snu ako glasno spavaju… i to postane jedna navika. Zaista, anamneza jeste pola dijagnoze, a nekad i više od toga. Naglasak je na usmerenim pitanjima, kojima se od pacijenta dobiju podaci o njegovom stanju, kao i ponašanju i nasleđu, što vodi ispravnoj dijagnozi, a samim tim i ispravnom lečenju. Stoga, iako zna da bude naporno, dobro je ponekad popustiti lekaru i tačno i potpuno mu odgovoriti na pitanja, tj ispričati se sa njima na „njegovom jeziku.” Njima to bude veoma drago, pa onda ne pričaju u snu…
Anestezija je kovanica poreklom iz stare Grčke. Stari Grci su često kovali kovanice, a kao materijal za ovu su upotrebili reč A(n) što znači Ne i reč Estesia što znači Osećati. Ustvari kad neko dobije anesteziju, on gubi osećaj, ali ne bilo koji, već osećaj bola. Da bi stvar bila zamršenija, anestezija može delovati samo na malom delu tela, na primer u ustima, pa zubar može da izvadi zub bez straha da će dobiti po nosu, ili pak na celo telo, kad je potrebno nekome operisati slepo crevo. On tada spava i samo se probudi bez slepog creva. E, to je anestezija i ona se daje ili kao gas ili kao injekcija.
Anemija je još jedna kovanica iz grčke kovnice. Kad su prilepili reč A(n) – vidi gore, sa rečju Emia koja znači Krvi, ispalo je da taj neko nema krvi. Uvideli su da su pogrešili, ali kovanica ostade. Kad neko ima anemiju, on ustvari ima bolest krvi. Možda je jeo hranu u kojoj ima malo gvožđa, vitamina B12 ili folne kiseline, ili je pak negde krvario, pa sad ima manjka. Postoje i takvi koji su jeli dobro i pazili da se ne poseku, ali su imali loše nasledstvo ili se desio neki kuršlus dok su spavali u maminom stomaku. Pa dobiše anemiju. Naopaka je ta anemija, ali se od nje najčešće ne treba bojati. To je najčešće stanje koje se može lako popraviti. Stoga gore glave.

Ateroskleroza
Je još jedna kovanica (kao i većina u medicini) i to opisna. Ateroma znači masna naslaga, a skleroza znači začepljenje zbog suženja. Drugim rečima kad na krvnom sudu koji je poput cevi, sa unutrašnje strane dođe do nagomilavanja masnoća i još koječega, na mestu oštećenog zida, tom delu „krvovoda” se ne piše dobro, ali ni onom delu našeg tela koji ta cev ishranjuje. Ako se još desi da je to krvni sud bez pritoka ili „povezujućih kanala,” priča ima dramatičniji karakter. Neishranjeno mesto umire; pa ako se takvo mesto nađe u srcu, taj neko dobije INFARKT srčanog mišića. Ateroskleroza i arterioskleroza nisu isto, jer ateroskleroza može nastati i na venama, a arterioskleroza ne mora biti povezana samo sa nastankom ateroma. Može nastati i zbog pušenja, kad arterija izgubi elastičnost pa postane sužena i sklerotična.
Analgetik
Je lek; lek protiv bola, a nikako ZA bol (jer bolu ne treba lek da bi boleo). A(n) znači bez, a algezija je od reči algesio koja znači osećati bol. Drugim rečima, kad boli popiješ analgetik da bol prođe. Tako tata pije kafetin kad ga boli glava, a mama brufen kad je boli stomak. Analgetik je nekad super rešenje, a nekad katastrofalno, jer bol je nekad dosadan te pošto znamo šta ga izaziva, treba ga ukloniti; no nekad je bol „alarm” našeg organizma, koji poziva na uzbunu. Ako ne znamo šta je uključilo alarm, bolje je da ga ne gasimo dok ne otkrijemo uljeza. Tek onada je sigurno popiti analgetik. Zato ove lekove treba ipak piti prema savetu i uputstvu lekara.
Antipiretik
Je takođe lek; samo ovaj put za obaranje visoke temperature. Skovan od Anti što znači protiv i pireksis što znači povišena temperatura. No nije svaka temperatura dovoljan razlog da se pije antipiretik, a pogotovo ne svaki antipiretik. Tako na primer, mišljenja smo da antipiretik i to paracetamol (koji se još pojavljuje u javnosti i pod raznim pseudonimima, tipa febricet, lekadol…) treba piti tek kad deci temperatura poraste na i iznad 380C. Takođe svaki antipiretik nije za svakog, te tako deca ne smeju da koriste aspirin zbog Rejovog sindroma, a oni koji su alergični na paracetamol, bolje da ga se klone. Stoga ovde važi isto pravilo kao i kod analgetika: „Pitaj lekara!”

Pin It

Komentarišite ovaj članak

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena.

*